Влада Србије и Министарство здравља одлучили су да запосле 400 најуспешнијих медицинских радника са средњом стручном спремом у здравственим установама у Србији. Планирано је да се омогући радно ангажовање најуспешнијих ученика три профила средњих медицинских школа за занимања медицинска сестра-техничар, педијатријска сестра и гинеколошко-акушерска сестра. Позив се односи искључиво на кандидате који су завршили средње медицинске школе у последње три године, а кандидати треба да се пријаве до 31. маја. Приоритет приликом разговора имаће кандидати који су завршили школовање са најбољим успехом, а ради разматрања пријаве неопходно је да кандидат има доказ о положеном стручном испиту.
Пријаве могу да поднесу искључиво кандидати који су завршили државне средње медицинске школе на целој територији Србије и који нису у радном односу у струци на неодређено време.
Пријава и позивање обављаће се искључиво електронским путем, а образац пријаве и имејл адреса налазе се на сајту Министарства здравља. Запошљавање ће бити обављено у складу са кадровским плановима здравствених установа и финансијским планом Републичког фонда за здравствено осигурање.
У Министарству здравља за „Политику” кажу да, као што је акција запошљавања најбољих дипломаца прерасла у редовну, планирају и да запошљавање средњег медицинског кадра буде њихова стална пракса. Њихов задатак био би посредовање између факултета и школа и здравствених установа.
Будући да на бироу има незапослених медицинских радника, поставља се питање постоји ли могућност да они буду на неки начин ангажовани, макар на одређено време, у клиничким центрима и болницама, како не би одлазили у иностранство трбухом за крухом.
– Сва запошљавања у здравственом систему Србије у последњих неколико година се обављају јавно, транспарентно и путем конкурса, у складу са прописаним нормативима и усвојеним кадровским плановима. На тај начин у последње четири и по године запослено је више од 12.000 медицинских радника. Оно на чему посебно инсистирамо је одобравање специјализација, које су у ранијим периодима биле практично обустављене. За последње четири године одобрено је више од 7.000 специјализација – додају у Министарству здравља.
Многи лекари су због високих зарада последњих година отишли у иностране болнице, а један од корака креатора здравствене политике је да се плате и овде повећају како би најбољи стручњаци остали у земљи.
Године 2009. и 2010. основна плата лекара (без минулог стажа и осталих додатака) износила је 50.117 динара, а 2019. године износи 69.884 динара. Пре десет година основна плата лекара са специјализацијом (без минулог стажа и осталих додатака) износила је 62.941 динара, док је 2019. године 87.766 динара. Цена рада повећана је са 2.222,49 на 3.099,08 динара.
– Тако су 2009. године медицинске сестре и техничари са средњом стручном спремом запослени у Клиничком центру Србије остваривали право на основну нето плату, без минулог рада и додатака, у износу од 29.137, док је сестра у интензивној нези добијала 30.159 динара. Ове, 2019. године, ова категорија запослених остварује право на плату у износу од 41.368 динара, а у интензивној нези 42.819 динара. Дакле, простом рачуницом долази се до закључка да је остварено увећање примања од више од 40 одсто за обе наведене категорије медицинских сестара и техничара – појашњавају у ресорном министарству.
Током прошле године у две акције је примљено 160 најбољих свршених студената медицинских факултета из целе земље, који су посао добили у здравственим установама од Косовске Митровице до Новог Сада. Многи су одмах стигли и до специјализације, односно добили су могућност да упишу докторске студије.
Шта пише у евиденцији националне службе
Иако се бројке о траженим и незапосленим медицинским сестрама, техничарима и лекарима у евиденцији Националне службе запошљавања често мењају, летимичан поглед у колоне „незапослена лица” и „пријављене потребе” открива да и даље има више оних који чекају посао у односу на потребе послодавца. Конкретно, 30. априла било је 1.819 незапослених медицинских техничара, као и 4.753 сестре и 578 лабораторијских техничара. Послодавци су истовремено тражили 47 техничара, 194 сестре и 23 лабораторијска техничара.
С обзиром на велику потражњу медицинских кадрова у европским болницама и домовима за старе, као и статистику која прати приче о исељавању наших људи, утешно звучи податак да се „на бироу” воде као незапослени, а могли би да нас у будућности лече: 2.449 доктора медицине, а од специјалиста 12 интерниста, седам педијатара, пет гинеколога, 11 специјалиста физикалне медицине, четири ортопеда… Послодавци, рецимо, тренутно потражују три неуропсихијатра, а у служби воде само једног незапосленог лекара ове специјалности.
М. Б.