На саслушању пред иследницима Озне, армијски ђенерал Милан Недић, председник колаборационистичке такозване Владе народног спаса, одговорио је на скоро свако питање. Признао је готово све што му се стављало на терет, објашњавајући до детаља зашто се одлучио на овај или онај корак.

Шест дана – од 29. јануара до 3. фебруара 1946 – Недић је саслушаван у седишту Озне у Београду, а седмог дана (4. фебруара) извршио је самоубиство, скочивши кроз прозор, док чувари нису пазили.

Тако је бар гласила званична верзија, у коју не верују Недићеви потомци и симпатизери, који сматрају да послератна власт не би имала довољно доказа да осуди генерала јер је поступао по тада важећим немачким и српским окупационим законима.

Може се рећи да је ово Недићево сведочење пред иследником Милатовићем, које ће „Политика” наредних дана у штампаном издању у целости објавити – заправо пресудило генералу и без суда и без обзира на то која је верзија његове смрти тачна.

Да ли је Недић сам себи одузео живот притиснут теретом оптужби за издају и колаборацију, или је био убијен, како тврде његове присталице, вероватно ће још дуго бити предмет полемике.

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ