И поред тога што су лаки на речима и трговцима често прете тужбом, незадовољни потрошачи ретко се одлучују да правду сами потраже на суду. Чак и најупорнији одустају на пола пута иако су, по закону, потрошачке тужбе (вредности спора до 500.000 динара) бесплатне, односно ослобођене свих такса.
За просечног купца у Србији зато мора да је потпуно невероватно звучала недавна вест да ће фармацеутска компанија „Џонсон и Џонсон”, одлуком суда, вероватно морати да исплати 72 милиона долара одштете породици жене која је умрла од рака јајника, јер је закључено да се развио као последица употребе њиховог дечјег пудера. Он углавном није у стању да замени ни обичан пар ципела, а камоли да уђе у спор са иоле озбиљнијом компанијом.
Министарство трговине недавно је изнело податак да се у Србији недовољно користи могућност колективне заштите потрошача и да грађанима од помоћи углавном нису ни потрошачка удружења јер већина њих још није схватила своју улогу у том процесу.
Ова могућност колективне заштите, која је законом уведена пре годину и по дана, готово да се не користи. Од тада је поднето свега 17 захтева и иницијатива, рекла је званичница Министарства трговине, туризма и телекомуникација Тамара Самарџић.
– Кроз колективну заштиту омогућава се већи степен заштите него решавањем индивидуалних захтева – рекла је она за Танјуг и додала да су до сада донета свега три решења у коме је констатована повреда права.
– Иницијативе за колективну заштиту треба да потекну од удружења – истакла је додајући да ни судови у прекршајним и парничним поступцима још не препознају довољно нове прописе. Судије често траже вештачења која су скупа, превазилазе и неколико пута вредност робе, због чега потрошачи одустају.
У Националној организацији потрошача ( НОПС), која окупља највећи број организација, не слажу се потпуно са закључцима Министарства трговине. Кажу да су до сада, у име грађана, покренули близу стотину потрошачких спорова. Већина је решена вансудским поравнањем јер се компанијама не исплати да воде спорове. Слажу се да грађани нерадо сами улазе у поступак, али саветују да они то и не треба да чине без правне помоћи и мишљења потрошачких организација. Показало се, такође, да је делотворније водити индивидуалне спорове него тражити колективну заштиту.
– Када смо на основу дугогодишњег искуства сигурни да има изгледа да се спор добије, ми улазимо у судски поступак. Али евидентно је да је људе тешко убедити да због патика треба да иду на суд и чекају пет месеци на епилог – објашњава правник НОПС-а Младен Алфировић. Он потврђује да су цене вештачења, посебно за обућу и гардеробу, непримерене, да ту има много проблема и да је мало вештака који уопште раде у тој области. Каже да је апсурдно да се за патике које коштају 3.000 динара тражи и до 60.000 динара за вештачење.
– Сада имамо договор са вештацима одређених производа да своје услуге не наплаћају пре окончања спора, и то је максимум који је једна организација успела да направи – каже наш саговорник. Он поручује потрошачима да не одустају у својој борби за остварење права јер само на тај начин може да се направи ред на тржишту.
