I po cenu svoje egzistencije, Marko nije dozvolio da se ignoriše 1.700.000. žrtava stradalih od nemačkih fašista u Drugom svetskom ratu čija je glavna ideološka pesma bila upravo Lili Marlen.

– Dok sam pripremao hranu, čuo sam iz restoranskog dela kako odjekuju taktovi pesme koju su na usnama imali fašistički vojnici kada su počinili najveće zločine u istoriji čovečanstva.

Izašao sam i rekao muzičarima da  prekinu sa sviranjem te pesme.

Zatim sam pozvao menadžera restorana, a on se samo smejao na ono što sam rekao.

Pitao sam ga da li je normalno da se ovakve pesme sviraju usred Beograda, na šta mi je on odgovorio da mogu da idem kući –rekao je Orelj.

Više od otkaza zasmetalo mu je što niko od osoblja u restoranu nije reagovao kada su muzičari počeli da sviraju ovu pesmu.

– Došli smo u situaciju da u svojoj zemlji, pred svakim ko dođe iz inostranstva ponizno pognemo glavom.

Pobunio sam se što se Nemcima svira ta pesma u srcu Beograda, gde su njegovi preci napravili strašne zločine – kaže on.

Menadžer restorana je za Novosti potvrdio da je Orelju rekao da ide kući.

– Počeo je glasno da viče kako ta pesma ne sme da se svira.

On nije na posao primljen da bude muzički urednik, već kuvar –  rekao je menadžer dodavši da nije znao da je pomenuta pesma imala takvu istorijsku ulogu tokom Drugog svetskog rata.

Pesma „Lili Marlen“ prvi put je u Beogradu emitovana 1941. godine, kada je nemačka vojska preuzela Radio Beograd.