У Влади Србије потписани су уговори којима се регулише пуна примена Закона о судским таксама и пуштање у малопродају таксених марака. Документ су парафирали Никола Селаковић, министар правде у Влади Републике Србије, Милан Кркобабић, директор ЈП „Пошта Србије”, предузећа које је овлашћени дистрибутер и продавац, и Ненад Рашковић, генерални директор Завода за израду новчаница и кованог новца, који ће штампати таксене марке.
Од средине априла грађани и адвокати ће за све судове и јавна тужилаштва у Србији моћи да судске таксе до 5.000 динара плаћају путем таксених марки у поштама Србије, а ако су скупље у готовом новцу.
Министар Селаковић је истакао да се враћањем судских таксених марака у правосудни систем решава проблем који постоји дуже од 20 година.
„Предности судских таксеним марки као средства плаћања су у уштеди времена, јер грађани и правна лица више неће морати да чекају у редовима. Такође, на овај начин се додатно дисциплинује читав систем за плаћање судских такса”, рекао је Селаковић, додавши да ће део прихода од продаје судских таксених марака бити искоришћен за осавремењавање начина плаћања електронским путем и путем мобилног телефона.
Директор Поште Милан Кркобабић је подсетио да су грађани до сада морали да плаћају провизију, која је у Пошти Србије за најмање износе била 45 динара, а у пословним банкама чак и до 160 динара.
„Сада се грађани ослобађају тих трошкова, а будући да добит Поште Србије, као јавног предузећа, највећим делом одлази у републички буџет, на овакав начин и већи део прихода који остваримо на основу продаје судских таксених марака ићи ће у буџет Србије”, истакао је Кркобабић и најавио да ће 201 пошта опслуживати 260 судова, укључујући и девет пошта на Косову и Метохији.
„Мрежа Поште Србије у потпуности ће пратити мрежу судова, а у наредном периоду ћемо гледати да у судовима у већим градовима, где год је то могуће, имамо и пошту”, рекао је Кркобабић.
Таксене марке су урађене у девет апоена – од 10, 20, 50, 100, 200, 500, 1.000, 2.000 и 5.000 динара.
„С обзиром на то да је реч о једној врсти платежног средства, третирали смо их као новац – у оптицају се не могу појавити две исте таксене марке пошто имају јединствену бар-код нумерацију”, објаснио је Ненад Рашковић, генерални директор Завода за израду новчаница и кованог новца.
