Novosti online

Правилник о субвенцијама – лоша вест

Вест „Остају субвенције за зелене киловате” лоша је вест за Србију. Влада се оглушила о упозорења из земље, Енергетске заједнице и иностранства и продужила важење уредбе из 2009, којом се вишим тарифама подстиче изградња тзв. обновљивих извора енергије (ОИЕ). Уз одредбу да је ЕПС обавезан да прими ту скупу енергију и онда када су хидролошке прилике повољне, па ЕПС има тешкоће у пласману енергије из својих електрана. Влада је и у 2019. задржала накнаду од 0,093 динара по киловат-сату за ОИЕ, која не покрива трошкове због уредбе. Тиме се ЕПС излаже опасности од све већих губитака. Уредба из 2009. године урађена је без анализа које би доказале њену енергетску и економску смисленост.

Сви извори на сунце, ветар, биомасу, мале ХЕ проглашени су за обновљиве изворе енергије. Међутим, ОИЕ су само оне електране које током радног века произведу више енергије од суме енергија које су утрошене за њихову израду. Бројне електране не испуњавају тај услов, што значи да нису ОИЕ, а добијају субвенције. Многе нису ни еколошки пожељне, јер је више гасова стаклене баште (ГСБ) емитовано у атмосферу током добијања материјала за њихово грађење, од количине ГСБ коју уштеде током свог рада.

Прави се аналогија са другим земљама не водећи рачуна да је реч о другим условима у електроенергетским системима (ЕЕС), ценовницима, али и другим геофизичким условима (режими ветра, хидрологија). Земље на Северном мору имају доминантне ветрове и могу поуздано да планирају уклапање ветрогенератора у ЕЕС. Код нас је случајна компонента веома изражена, што ствара тешкоће у ЕЕС, због наглих подизања и спуштања снага из тих извора. Наши мали водотокови имају бујичне режиме, па у таквим условима МХЕ раде веома неравномерно, стварајући велике проблеме у дистрибутивним системима. Није урађена финансијска анализа како ће се уредба одразити на економске билансе ЕПС-а, који ће морати да искључује своје много економичније изворе да би примио оне најскупље, приватне.

Нису сагледани могући поремећаји у раду ЕЕС, имајући у виду веома изражену случајну компоненту уласка у ЕЕС и изласка из њега великих снага ветрогенератора (код нас дувају ветрови „на удар”). ЕПС ће бити присиљен да своје електране искључује или преводи у неповољан режим рада да би могао да прими нагле уласке у систем снага из приватних извора.

Наметнута обавезност пријема чак и најскупље енергије (пела се чак до 24,5 евроценти по киловат-сату за соларне изворе) у супротности је са принципима тржишта електричне енергије, по којима потрошач може да бира најповољнијег произвођача. Обавеза пријема скупе енергије из приватних извора постајаће све већи терет за ЕПС, што ово наше предузеће доводи у све неповољнији економски, али и све теже управљив положај. А ко су добитници? То су приватници за које је тај систем и скројен.

Катастар малих хидроелектрана из 1987. прихваћен је за давање енергетских сагласности, мада је урађен без разматрања еколошких и социолошких последица по окружење. Те последице су огромне, за потпуно безначајне енергетске добити. Одлучивање о МХЕ снага мањих од једног мегавата препуштено је општинама, без икакве државне координације. Уместо да мале водотокове, најфиније хидрографске и еколошке капиларе земље, користе за развој све уноснијег еколошког и сеоског туризма, који на најбољи начин ствара услове за опстанак брдско-планинских села, дозвољена је изградња непримерених МХЕ са дугачким цевоводима, безначајних енергетских учинака, које уништавају управо те могућности. Ко ће да иде у село да прескаче цевоводе, уместо потоке, драгуље Србије због којих људи и иду да летују на селу? Такве МХЕ нису ни обновљив ни еколошки пожељан извор енергије, стварају социјалне тензије – а примају субвенције.

Одсуство државне координације доводи до непоправљивог уништавања водних ресурса. Општине се на обазиру на просторне планове вишег реда, па приватницима издају локације које су Просторним планом Србије резервисане као изворишта (случај Горњег Ибра, Млаве). Издају се дозволе за МХЕ и у еколошки заштићеним просторима (Стара планина, Голија). Губитник је Србија: због заузећа простора неће моћи да реализује објекте неопходних изворишта, заштите од поплава и изградњу оних ХЕ који су заиста обновљив и еколошки чист извор енергије.

Треба одмах укинути штетну уредбу и прекинути издавање дозвола са повлашћеним тарифама и обавезношћу преузимања енергије под нетржишним условима. Забранити грађење МХЕ у зонама које штити Просторни план Србије, и за све локацијске дозволе тражити мишљење Завода за заштиту природе.

Редовни члан Академије инжењерских наука Србије

Прилозиобјављениу рубрици „Погледи”одражавајуставовеаутора,не увек и уређивачкуполитикулиста

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh