Велики број људи који треба да се подвргне некој операцији има страх од анестезије. Бојазан се најчешће јавља када човек мисли да се неће пробудити из анестезије, а неко сматра и да ће због ове процедуре остати непокретан. Због тога анестезиолози свакодневно покушавају да разбију заблуде пацијената и да их на прави начин упознају с тим шта је анестезија и како се на најбољи начин могу припремити за операцију.
Да би анестезиолог могао да изведе безбедну и квалитетну анестезију, каже примаријус др Милош Калуђеровић, специјалиста анестезиологије с реаниматологијом у Центру за анестезију и реанимацију на Клиници за неурохирургију Клиничког центра Србије, он мора да зна што је више могуће о конкретном пацијенту.
– Пошто постоје разне врсте и технике анестезије, лекови и процедуре, анестезиолог мора да одабере оно што је у том тренутку и за ту операцију најбоље за пацијента. Из разговора се обавезно прибављају информације о алергијама, о томе када је, шта и колико пацијент јео или пио у непосредном преоперативном периоду, о постојању зубних протеза које се скидају, о присуству накита, металних шнала и пирсинга на телу, о акутним и хроничним болестима од којих пацијент болује, о лековима које редовно узима, о ранијим операцијама и повредама, о ранијим искуствима везаним за операције и анестезије, о телесној тежини, о професионалним и животним околностима, о уобичајеном и тренутном психолошком стању, о његовим очекивањима и жељама везаним за предстојећу операцију. Пошто правилно изведена анестезија не оставља штетне последице по пацијента, она се може изводити неограничен број пута у било ком периоду – истиче др Калуђеровић.
На основу тих информација, прегледа и допунских анализа, анестезиолог процењује ризик планиране операције и постоперативног лечења и планира оптималну анестезију. Некада је потребно обавити још неке дијагностичке процедуре и консултације ради комплетирања слике, а некада је потребно спровести и неке терапијске мере да би се побољшало опште стање пацијента и он тако боље припремио за операцију. Хирург и анестезиолог заједно упоређују могућност побољшања општег стања и користи од евентуално потребне припреме пацијента са могућим погоршањем основне хируршке болести и штетама од одлагања планиране операције, па тако процењују оптимални тренутак за извођење интервенције. Зато је некада потребно одложити операцију и за то време припремити пацијента, чиме се смањују ризици и подиже квалитет лечења.
– Анестезија у неурохирургији је уско специјализована област. Пацијенти су, по правилу, болесни од веома тешких, а често и животно угрожавајућих болести. Анестезија у току неурохируршких операција није само пасивно обезбеђење спавања и безболности. Иако је свим анестезиолозима циљ да пацијент спава током операције и пробуди се после ње, може се десити да буде будан и у току операције. То спада у нежељене догађаје и компликације анестезије. За неке неурохируршке операције је неопходно да пацијент намерно буде будан у току операције. То се постиже специфичним компликованим техникама вођења анестезије – додаје др Калуђеровић.
Ипак, и анестезија носи ризик од могућих компликација. Те компликације могу да буду лакше или теже и дешавају се у извесном проценту било где у свету. Оне су израженије код старијих пацијената, који често пате од разних хроничних болести, а и старост испољава негативан утицај на читав организам. Осим што су код старијих људи чешће и теже компликације изведених операција, тако и опоравак од опште анестезије може да буде продужен и захтева додатне мере.
– Општа анестезија подразумева да пацијент није будан и да га не боли, а регионална анестезија омогућава безболност одређеног дела тела. Оне се могу изводити самостално или комбиновано, у зависности од потреба и околности. Пацијент после буђења из опште анестезије у неком периоду може бити у извесној мери промењене свести. Може да буде поспан, узнемирен, дезоријентисан, необјашњиво тужан, неповезаног и бесмисленог говора… По правилу, тај период не траје дуго и не оставља никакве последице. С друге стране, могуће је да пацијент одмах после буђења буквално настави реченицу коју је започео непосредно пре успављивања – каже др Калуђеровић.
У већини случајева пацијенти у општој анестезији ништа не сањају. Најчешће доживљавају „прекид филма” без снова и без свести о томе да су спавали, па се дешава да непосредно после буђења из опште анестезије по завршеној операцији питају када ће почети операција и не верују да је већ готова. Некада изјављују да су се добро наспавали, каже наш саговорник, а некада описују разне снове, чешће лепе него ружне. Забележени су и описи доживљаја пацијената који су изјавили да су гледали себе на операционом столу у току операције, а понекад описују и снове или „доживљаје” из наводних „других светова”.