Predstavnici strukovnih udruženja i nevladinih organizacija upozorili su danas da će pravosudje biti u katastrofalnom stanju ukoliko Ministastvo pravde zbog primedbi Venecijanske komisije ne formira novu radnu grupu koja će raditi na novim predlozima amandmana za izmenu Ustava, a potom otvori javnu raspravu.
Na skupu u Kući ljudskih prava u Beogradu, ocenjeno je da je započinjanje procesa ispočetka jedini put da se situacija u pravosudju popravi i obezbedi Ustav koji će trajati narednih decenija.
„Ustav je navažniji akt jedne države i on se ne nosi pod mišku da nekome bude toplo ili hladno i veoma je važano da proces njegovog donošenja bude kvalitetan kako bi najviši pravni akt bio legitiman“, rekla je predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević.
Ona je navela da Nacrt amandmana na tekst Ustava u oblasti pravosudja sadrži 29 amandmana, a da je Venecijanska komisija iznela čak 44 preporuke.
„Tako veliki broj primedbi koje je iznela Venecijanska komisija je nemoguće popraviti, neophodno je da se formira nova radna grupa koja bi ponudila nov nacrt amandmana potpomognuta ekspertima ustavng prava, a da se taj dokument potom odobri na javnoj debati“, rekla je Boljević.
Sudija Apelacionog suda Miodrag Majić ocenio je da zbog mišljenja Venecijanske komisije, strukovna udruženja i NVO ne treba da trijumfuju iako je pokazalo da su bili u pravu kada su ukazivali na problematičan sadržaj amandmana, već da je vreme da se odluči šta dalje.
On je rekao da ga posebo brinu prve reakcije Ministarstva pravde, koje je reklo da je zadovoljno i da će prihvatiti mišljenje Venecike komisije.
„Ukoliko krenemo tim putem, dakle ne oformimo novu radnu grupu i otvorimo raspravu, ukoliko se sve u nekom bezimenom timu zbrza i kaže mi smo uradili sve što je Venecijaska komisija tražila, onda ćemo dobiti još gore pravosudje nego danas“, upozorio je Majić.
Prema njegovim rečima, ukoliko Ministarstvo pravde izabere takav put, može da se dogodi da kada se Srbija približi Evropskoj uniji, da zemlje članice ne prihvate Ustav, da „opet bude na popravnom“, a da su godine izgubljene.
Vladimir Medjak iz Evropskog pokreta u Srbiji kazao je da je veliki problem sa amandmanima na Ustav, to što oni nisu u saglasnosti sa Akcionim planom za poglavlje 23 kojim su pregovori sa EU otvoreni.
„Akcioni plan za poglavlje 23 sa kojim se složilo i civilno društvo i koje ga je promovisalo u Briselu, promoviše nezavisnost i pluralizam što u amandmanima nemamo“, rekao je Medjak.
Dodao je i da je po Akcinom planu Srbija trebala da dobije nov Ustav krajem 2018. godine.
„Vreme je da se vratimo u okvire Akcionog plana, ionako smo probili sve rokove, da se formira nova radna grupa, jer Srbija ima znanje za kvalitetan Ustav“, rekao je Medjak.
Na skupu u Kući ljudskih prava za reč se javio i italjanski tužilac Mauricio Salustro koji trenutno radi u misiji OEBS, koji je rekao da Venecijsanska komisija nije rekla izričito „NE“ amandmanima i izrazio bojazan da to daje pravo državi da ne pokrene proces izrade amandmana ispočetka. On je ocenio i da ne teba očekivati da će medjunarodni faktori pritisnuti Vladu, već da to mora da uradi sama struka i gradjani.
„Da li očekujete štrajk sudija, gradjane na protestima“, upitao je Mauricio Salustro, na šta mu je odgovorio direktor Komiteta pravnika za ljudska prava Milan Antonijević da je nosiocima pravosudnih funkcija zabranjeno da budu politički aktivni.
„Kada su hteli da se uključe u proces izrade amandmana rekli su da to nije moguće. Tada su rekli zamislite da ste taksista i da pišete zakon o taksistima, medjutim u medjuvremenu taksisti su protestovali i zaista sad pišu zakon“, naveo je Antonijević.
Istakao je da će mišljenje Venecijanske komisije biti i tema na sednici Nacionalnog konventa o EU koji čini 60 organizacija.
Krajem januara Ministarstvo pravde izradilo je nacrt izmena Ustava koje se odnose na pravosudje u okviru pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, na koji su po prvi put jedinstveno kritikovala sva strukovna udruženja i sudovi.
Pre nedelju dana stiglo je i mišljenje Venecijanske komisije u kojem su izmedju ostalog izrazili zabrinutost zbog sastava Visokog saveta sudstva (VSS) i činjenice da pet članova koje u ovo telo bira skupština „mogu da deluju u skladu sa željama trenutne vlasti“, jer se biraju nedovoljnim brojem glasova poslanika.
Naime, za izbor članova potrebno je da u prvom krugu glasa tri petiina, odnosno 150 poslanika. Ukoliko se ne izaberu svi članovi u prvom krugu, u drugom je za njihov izbor potrebno da glasa pet devetina poslanika, odnosno oko 139.
Komisija je izrazila zabrinutost i zbog potencijalnog problema pri donošenju odluka s obzirom da će VSS imati paran broj članova.
„Ovo bi potencijalno moglo da učini Visoki savet sudstva neoperativnim“, navode u mišljenju i preporučuju da se ovaj amandman obriše ili da se uslovi promene.
Komisija je zabrinuta i kada je reč o sastavu Državnog veća tužilaca (DVT) napominjući da bi, ukoliko se usvoji predlog ministarstva, od 11 članova četiri birala skupština, a dva člana bi bila postavljena po funkciji – ministar pravde i Republički javni tužilac.
„Bitno je da u DVT-u ne dodje do dominacije vladajuće skupštinske većine kako bi ovo telo imalo kredibilitet i steklo poverenje javnosti u sistem“, navodi se izmedju ostalog u mišljenju komisije.
