Novosti online

Предлог за опоравак железнице

Прилог проф. Реље Јовановића у рубрици „Међу нама” под насловом „Како помоћи железницама” још је један, додуше редак, апел да надлежни коначно сагледају проблеме на нашим пругама, чије се последице све чешће испољавају кроз незгоде и несреће које прате велике штете и жртве.

Железница је велики и веома сложен систем који чине пруге, возила, сигнализација, кадрови… И као сваки озбиљни систем, све треба да буде уређено одговарајућим прописима, који се морају безусловно поштовати. Нажалост, одавно није тако. Да се поштују прописи који гарантују ефикасност, сигурност и безбедност на железници не би се догађало да се одока снижавају критеријуми како би нађено лоше стање било у оквирима дозвољеног, на шта упозорава и професор Јовановић. Железница то не трпи. Захтева дисциплину, одговорност, знање…

Смањење привредне активности, нижа цена горива, већа оперативност друмског саобраћаја, распад Југославије и ратови, неки су од разлога систематског пропадања железнице у протеклих 50 година. А последица тога је и чињеница да се могу видети овце и козе како пасу по прузи, да су колосеци препуни старих неупотребљивих вагона и сл. Поред свега наведеног, до лошег стања наше железнице довеле су и многе погрешне одлуке, лишене инжењерског утемељења. Једна од новијих таквих одлука јесте и гашење Фабрике вагона „Краљево”, са њеним Опитним центром, који је у Европи имао признати квалитет. Гашење оваквих фабрика погађа и иноваторство, јер већина изума не долази из института, већ из компанија, које на тај начин свој производ чине конкурентнијим. Нестанак Опитног центра ФВК са спремом и доказаним знањима кадрова (седам доктора наука), директно утиче на квалитет возних средстава на нашим пругама. Компетентним за овакву оцену чини ме чињеница да сам дуже од двадесет година учествовао у реализацији пројеката које је Опитни центар ФВК успешно изводио, изузетно позитивно утичући на квалитет наших вагона. Сада нам странци показују како да решавамо проблеме, и то скупо наплаћују, а познато је да развијени никада не раде оно што саветују неразвијенима.

Схватајући потребу земље, а и чињеницу да је железница једна од најреалнијих слика државе и друштва, наша влада је као један од примарних циљева своје економске политике одредила и модернизацију железнице, и у том циљу већ улаже огромна средства. Кренуло се са сређивањем пруга, али се плашим да за такве пруге нећемо имати одговарајуће вагоне, сређене недостајуће техничке норме и прописе и слично. У вези са тим, очекује се да ће одговарајуће министарство у најкраћем року ангажовати људе са потребним знањима и обезбедити едукацију младих стручњака. Истовремено, мора се приступити модернизацији возног парка, обезбеђујући квалитетне вагоне, пре свега користећи постојећи пројекат који је ЦИП урадио још 2005. године, којим се препоручује реконструкција постојећих вагона, чиме се за четири и по пута нижу цену (од набавке нових) добијају потребни и квалитетни вагони.

Неопходност модерног менаџмента се подразумева, а чињеница да је крајње време да се радикалне и ефикасне мере предузимају јасна је свима.

Др Томислав Симовић

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh