Председник Александар Вучић посетио је данас најстарију Српкињу, 107-годишњу Надежду Павловић, у њеном дому на Врачару, након што је до њега дошао глас да жели да га упозна.

Госпођа Надежда, учитељица у пензији, живи сама.

Никада се, каже, није бавила политиком, али дуго памти и прати све што се догађа, па је „запазила” снагу и енергију коју Александар Вучић улаже у бољитак народа и земље, колико се он труди и бори, што је на њеној животној лествици вредности високо у врху и зато је и пожелела да га лично упозна.

У том систему вредности још један Александар, краљ Александар Карађорђевић, уживао је поштовање и наклоност тада студенткиње Надежде и то су – Александар Карађорђевић и Вучић – једине две личности на челу земље за њеног живота које издваја, од времена краља Петра до данас.

Плакала је када су Александра Карађорђевића убили у Марсељу, а Тита никад није волела, а та осећања поделила је данас и са председником Вучићем.

Вучић је замолио да му исприча како је било те 1934. године, како је сазнала за убиство краља Александра и како је било током Другог светског рата.

„Ми смо га искрено волели… Када је погинуо и када се то десило, била сам у Београду, знам да смо клечали и плакали. То је био дугачки шпалир”, присетила се госпођа Надежда.

Не сећа се, каже, како је тачно сазнала за убиство краља, али се сећа да су сви изашли на главну улицу.

„Имала сам нову лепу хаљину,, али није ми било жао да да клекнем и испрљам је. То је био плач од срца”, рекла је она.

Председник је поделио са њом своју заинтересованост за краља Александра, који је, приметио је, потпуно одбачен од Срба, нема „своју” улицу, споменик, а био је не само краљ ујединитељ, већ врло образован, вешт и прилично скроман.

„Јесте. . . А, за Титом нисмо ништа жалили”, одговорила је уз осмех.

Надежда се јако обрадовала Вучићевој посети, пажњи, али и поклонима које јој је донео, а посебно брошу какав приличи дами њеног кова.

Тим пре што јој је, како је поверила свом госту, веома важно како изгледа.

Поверила му је и да је „ужасно слаба” на слаткише, да је деца терају да користи ходалицу, иако јој „уопште није потребна”…

Види, како каже, и да председник ради дупло више и искреније него што су други радили, а Вучић је узвратио да је то његов посао – да се бори за земљу.

„Да се борим и да будем нападан. Људи у Србији ако немају кога да нападну, тешко да би то могло да функционише… Али, важно је да људи на крају виде да се ствари постављају на место и да полако, али сигурно иде на боље”, рекао је.

Виде то, уверена је његова саговорница, и они који ружно говоре о њему, а који хоће да „господаре“:

„Да буду неко и нешто, али испали су нико и ништа, по ономе како су радили. Невероватно је колико смо напредовали”, казала је Надежда.

Диви се енергији председника, да у свему помогне, поготово током поплава које су задесиле Србију, а поготово Обреновац, али и иначе, у свему што се дешава… Како „има снаге да о свему размишља, да све разуме, свуда стигне и свима помогне” – пита се она и закључује:

„То не види само онај коме је криво и ко је љубоморан. Чудим се како сада могу да причају о вама, а знамо добро шта су радили”, приметила је.

Председник је узвратио захвалношћу, лично њој, као пензионерки, али и свим пензионерима, што, како је рекао, имају разумевања за државу, и што су показали поштовање према држави и земљи.

Рекао јој је како је Србија напредовала, да има добре резултате и да ће и даље напредовати и пензије расти.

Резултате рада добри људи виде, уверен је њен гост, а слаже се с њом да је „нешто ушло у нас, па су нам само негативне и лоше вести – вести”.

Испричао је и да се у почетку секирао када су га вређали и да му је то тешко падало.

„Да будем отворен, мислио сам да сви виде колико се борим и трудим да нешто добро урадим. А, онда вас неко дочека и говори најпогрдније ствари, иако се борим на најбољи начин. Сада то лакше подносим, не само што сам огуглао, већ разумем да други имају неке друге интересе. А, и зашто би сви делили исту жељу, идеале, идеје… Навикнете се, свакодневне обавезе вас мељу и односе вам енергију… Али, држимо Србију јачом него што је била”, рекао је Вучић.

Попричали су и о улози и значају геронтодомаћица у животу наших најстаријих.

Много му је значило, рекао је Надежди, што ју је упознао, и поделио утисак из сусрета са њом – како је важан здрав дух и код старијих.

Надежда Павловић је, иначе, радни век провела као учитељица. Има двоје деце, петоро унучади и шесторо праунучади.

Њена ћерка живи са породицом у САД, а син у Новом Саду.

Председника Вучића Надежда је сачекала у друштву унуке Љубице (43), из Новог Сада, једине њене унуке која живи у Србији.

Рођена је 1. јануара 1912. године. У Београду је завршила Учитељску школу и Педагошку академију, преноси Танјуг.