Сењски рудник је најстарији рудник угља у Србији који још увек ради.
Сењски Рудник је село формирано као рударско насеље покрај рудника мрког угља, на месту на коме раније нико никада није живео.
У овом месту постоји Музеј угљарства који смо посетили једног дивног јесењег дана и осетили се као да нас је неко времепловом пренео у Србију од пре неколико деценија.
Да, ипак, кренемо редом.
У Сењском Руднику нас је дочекао Мирослав Николић, директор Музеја и Данијела Трајковска, дипломирани историчар уметности и кустос.
„Музеј угљарства у Сењском Руднику постоји од 1980. године. Основан је на иницијативу групе рударских инжењера Рембаса, а уз сарадњу локалне самоуправе и тадашње Републичке интересне заједнице за културу.
Музеј је одмах почео са сакупљањем, проучавањем и презентовањем рударске историје.“, обавештава нас наш домаћин, директор Николић и наставља: „Око 2000. године, схватили смо да ће јама рудника мрког угља у Сењском Руднику, пре или касније, престати с радом. Јама, иначе, постоји и ради без икаквих прекида пуних 165 година, од 1853. године до данас. Рад није прекидан ни за време ратова, а рудник је увек био у јавном власништву.“
„Како бисмо очували живот у насељу, покренули смо пројекат ,Еко музеј Сењски Рудник`.
Идеја је била, а и сада је, да рад Музеја омогући запослење младом свету из Сењског Рудника и у тренутку када се престане с експлоатацијом угља, да се, просто речено, одржи живот у насељу.“
„Брзо смо схватили да је наведено могуће једино уколико Музеј постане институција која би проширила туристичку понуду Ресаве.
Тако би се створила радна места за младе људе из Сењског Рудника и они ће остати да живе овде.“
„На почетку, требало је убедити Министарство културе Републике Србије да подржи пројекат изградње Музеја, а основни аргумент нам је била чињеница да је индустријско наслеђе овде пребогато и да је добро очувано.“
„Тако је започет пројекат који обухвата обнову четрнаест значајних објеката у Сењском Руднику: Александровог поткопа, Соколског дома, Цркву Светог Прокопија, Петријину кућу (Петрија из филма ,Петријин венац`), Радничку улицу, Чиновничку улицу, Парк Либанског кедра, Парну машину, Машинску радионицу, Основну школу, Братинску благајну, Пут до Гробља, Железничку станицу и Зграду у којој су живели управници рудника.“
„Пројекат би требало да буде потпуно остварен уређењем подземног рударског музеја.“
„Техничка комисија Савета Европе и Европске комисије је, 2009. године, одржала састанак у нашем Музеју на коме су размотрене приспеле апликације за пројекте у Србији.
Наш пројекат је Комисија прихватила и доделила милион и по евра за остварење прве фазе пројекта – грађевинску реконструкцију зграда Музеја (некада пословних зграда рудника) и едукацију становништва.
Грађевински радови су трајали од јула 2012. до јуна 2014. године.“
„У току је реализација друге фазе пројекта – изградња подземног музеја у рударској јами, где би Александров поткоп био улаз у музеј, и обнову ресторана.“, детаљно нам објашњава директор Мирослав Николић.
„И сама сам се укључила у рад Музеја кроз едукацију спроведену у оквиру пројекта подржаног од стране Европске уније.
Почела сам да волонтирам у Музеју 2012. године, а од 2013. године сам радник Музеја.
Да није било едукације, волонтирања и запослења, морала бих посао да потражим негде другде. Овако, живим у Сењском Руднику.“, истиче кустос Данијела Трајковска.
Кустос Данијела се лепо припремила за разговор с нама, па спремно одговара на наша питања.
Које је место Музеја угљарства у туристичкој понуди Деспотовачког краја?
„Музеј угљарства у Сењском Руднику допуњује богату туристичку понуду Општине Деспотовац.
На другим местима у нашем крају се могу видети културно-историјски споменици и природне знаменитости, а овде и богато индустријско наслеђе.
Тако Деспотовац има заокружену туристичку понуду, па се и организују туристичке тура које обухватају сва три поменута елемента.“
Шта нам можете рећи о Сењском Руднику као туристичком одредишту? Шта туристи могу наћи у Сењском Руднику?
„Сењски Рудник је врло важан центар индустријског наслеђа у Србији.
Музеј угљарства је, у ствари, музејски комплекс који обухвата три објекта: Музеј (бивши магацин рудника), Машинску радионицу, сада уприличену као музејски простор и Александров поткоп, улаз у рударску јаму.“
„У Сењском Рудику се може видети развој рударства у Србији од почетка деветнаестог века до данас.“
„Поменућу да су овде рођене многе познате и значајне личности: генерал и политичар Небојша Павковић, глумица Оливера Марковић и друге, а овде је живео и компоновао Дарко Краљић.
Позната песма “Понекад у осам“ је овде први пут изведена.“
„Оно што недостаје Сењском Руднику јесу угоститељски капацитети.
Ресторан још увек није обновљен, имамо само један кафић и једну кафаницу.
Нема смештајних капацитета.
Наши посетиоци услуге смештаја и исхране добијају у околним местима.
У оближњој Реасвици постоји хотел и ресторан ,Ђула`, смештај постоји и у Лисинама, а близу је и Сисевац у Општини Параћин.“
Колико је Сењски Рудник посећен? Каква је структура посетилаца? Да ли има сезонских разлика у посећености?
„Овде посетиоци долазе намерно, да би видели Музеј и објекте индустријског наслеђа.
Последњих година, по обнови Музеја, број посетилаца се значајно повећао, тако да имамо око пет хиљада посета годишње.
Долазе нам школске екскурзије, заљубљеници у технику и у рударство, посетиоци које занима друштвени и медицински аспект рада у руднику и живота у рударском насељу, а долазе нам и студенти Рударског факултета.“
„Има сезонских разлика у посећености, па нам и радно време током године није увек исто.
Од априла до октобра, радимо радним данима и суботом од 9 до 17 часова.
Од новембра до априла, радимо радним данима од 7 до 15 часова. Недељом се Музеј отвара на захтев.“
Да ли локална самоуправа и држава помажу туризам у Сењском Руднику на одговарајући начин?
„Сењски Рудник је родно место индустријализације Србије и има немерљиву улогу у њеном модерном развоју. Ми смо свесни те вредности, и у смислу туристичке понуде и смислу индустријског блага.“
„Помоћи локалне смаоуправе, нарочито Туристичко-спортске организације Деспотовац, као и помоћи државе, нарочито Министарства културе, има, али недовољно.
Потребна нам је значајнија помоћ како би Музеј био видљивији и како би се повећао број туриста.“
Шта треба учинити како би се употпунила туристичка понуда Сењског Рудника? Како даље развијати туризам у Сењском Руднику?
„Треба довршити започету другу фазу пројекта и отворити подземни музеј у напуштеном рударском окну.
Тај музеј ће бити једини такав у окружењу, раван сличном музеју у Велењу у Словенији, а квалитетнији од било ког другог музеја те врсте.“
„Створила би се туристичка атракција међународног значаја, а број посетилаца Сењског Рудника би се удесотостручио.“
„Пројекат подземног музеја је израдио, потпуно бесплатно, Михајло Тимотијевић, професор Архитектонског факултета у Београду.
Треба само спровести радове по пројекту до краја.“
Шта поручујете туристима који желе да посете Сењски Рудник?
„Дођите код нас, видећете како се развијала српска индустрија од самих својих почетака.
У Сењском Руднику можете видети и парну машину која је још увек у употреби…“
Овде смо узели слободу да прекинемо своје саговорнике насред реченице.
О парној машини која је још увек у употреби не треба говорити на свршетку разговора.
Таква реткост заслужује одговарајуће представљање у јавности, а тај задатак екипа „Новости дана“ преузима на себе са задовољством.
Сењски Рудник, октобар 2018. године
Текст: Љубомир Костић
Фото: Д.К.
(Израду овог медијског садржаја суфинансирала је општина Деспотовац. Ставови изнети у тексту не одражавају нужно ставове органа који је доделио средства)
