• BG

    Представљамо јединствен Музеј угљарства у Сењском Руднику код Деспотовца, родном месту индустријализације Србије и генерала Небојше Павковића

     

     Сењски рудник је најстарији рудник угља у Србији који још увек ради.

    Сењски Рудник је село формирано као рударско насеље покрај рудника мрког угља, на месту на коме раније нико никада није живео.

    У овом месту постоји Музеј угљарства који смо посетили једног дивног јесењег дана и осетили се као да нас је неко времепловом пренео у Србију од пре неколико деценија.

    Да, ипак, кренемо редом.

    У Сењском Руднику нас је дочекао Мирослав Николић, директор Музеја и Данијела Трајковска, дипломирани историчар уметности и кустос.

    „Музеј угљарства у Сењском Руднику постоји од 1980. године. Основан је на иницијативу групе рударских инжењера Рембаса, а уз сарадњу локалне самоуправе и тадашње Републичке интересне заједнице за културу.

    Музеј је одмах почео са сакупљањем, проучавањем и презентовањем рударске историје.“, обавештава нас наш домаћин, директор Николић и наставља: „Око 2000. године, схватили смо да ће јама рудника мрког угља у Сењском Руднику, пре или касније, престати с радом. Јама, иначе, постоји и ради без икаквих прекида пуних 165 година, од 1853. године до данас. Рад није прекидан ни за време ратова, а рудник је увек био у јавном власништву.“

    „Како бисмо очували живот у насељу, покренули смо пројекат ,Еко музеј Сењски Рудник`.

    Идеја је била, а и сада је, да рад Музеја омогући запослење младом свету из Сењског Рудника и у тренутку када се престане с експлоатацијом угља, да се, просто речено, одржи живот у насељу.“

    „Брзо смо схватили да је наведено могуће једино уколико Музеј постане институција која би проширила туристичку понуду Ресаве.

    Тако би се створила радна места за младе људе из Сењског Рудника и они ће остати да живе овде.“

    „На почетку, требало је убедити Министарство културе Републике Србије да подржи пројекат изградње Музеја, а основни аргумент нам је била чињеница да је индустријско наслеђе овде пребогато и да је добро очувано.“

    „Тако је започет пројекат који обухвата обнову четрнаест значајних објеката у Сењском Руднику: Александровог поткопа, Соколског дома, Цркву Светог Прокопија, Петријину кућу (Петрија из филма ,Петријин венац`), Радничку улицу, Чиновничку улицу, Парк Либанског кедра, Парну машину, Машинску радионицу, Основну школу, Братинску благајну, Пут до Гробља, Железничку станицу и Зграду у којој су живели управници рудника.“

    „Пројекат би требало да буде потпуно остварен уређењем подземног рударског музеја.“

    „Техничка комисија Савета Европе и Европске комисије је, 2009. године, одржала састанак у нашем Музеју на коме су размотрене приспеле апликације за пројекте у Србији.

    Наш пројекат је Комисија прихватила и доделила милион и по евра за остварење прве фазе пројекта – грађевинску реконструкцију зграда Музеја (некада пословних зграда рудника) и едукацију становништва.

    Грађевински радови су трајали од јула 2012. до јуна 2014. године.“

    „У току је реализација друге фазе пројекта – изградња подземног музеја у рударској јами, где би Александров поткоп био улаз у музеј, и обнову ресторана.“, детаљно нам објашњава директор Мирослав Николић.

    „И сама сам се укључила у рад Музеја кроз едукацију спроведену у оквиру пројекта подржаног од стране Европске уније.

    Почела сам да волонтирам у Музеју 2012. године, а од 2013. године сам радник Музеја.

    Да није било едукације, волонтирања и запослења, морала бих посао да потражим негде другде. Овако, живим у Сењском Руднику.“, истиче кустос Данијела Трајковска.

    Кустос Данијела се лепо припремила за разговор с нама, па спремно одговара на наша питања.

    Које је место Музеја угљарства у туристичкој понуди Деспотовачког краја?

    „Музеј угљарства у Сењском Руднику допуњује богату туристичку понуду Општине Деспотовац.

    На другим местима у нашем крају се могу видети културно-историјски споменици и природне знаменитости, а овде и богато индустријско наслеђе.

    Тако Деспотовац има заокружену туристичку понуду, па се и организују туристичке тура које обухватају сва три поменута елемента.“

    Шта нам можете рећи о Сењском Руднику као туристичком одредишту? Шта туристи могу наћи у Сењском Руднику?

    „Сењски Рудник је врло важан центар индустријског наслеђа у Србији.

    Музеј угљарства је, у ствари, музејски комплекс који обухвата три објекта: Музеј (бивши магацин рудника), Машинску радионицу, сада уприличену као музејски простор и Александров поткоп, улаз у рударску јаму.“

    „У Сењском Рудику се може видети развој рударства у Србији од почетка деветнаестог века до данас.“

    „Поменућу да су овде рођене многе познате и значајне личности: генерал и политичар Небојша Павковић, глумица Оливера Марковић и друге, а овде је живео и компоновао Дарко Краљић.

    Позната песма “Понекад у осам“ је овде први пут изведена.“

    „Оно што недостаје Сењском Руднику јесу угоститељски капацитети.

    Ресторан још увек није обновљен, имамо само један кафић и једну кафаницу.

    Нема смештајних капацитета.

    Наши посетиоци услуге смештаја и исхране добијају у околним местима.

    У оближњој Реасвици постоји хотел и ресторан ,Ђула`, смештај постоји и у Лисинама, а близу је и Сисевац у Општини Параћин.“

    Колико је Сењски Рудник посећен? Каква је структура посетилаца? Да ли има сезонских разлика у посећености?

    „Овде посетиоци долазе намерно, да би видели Музеј и објекте индустријског наслеђа.

    Последњих година, по обнови Музеја, број посетилаца се значајно повећао, тако да имамо око пет хиљада посета годишње.

    Долазе нам школске екскурзије, заљубљеници у технику и у рударство, посетиоци које занима друштвени и медицински аспект рада у руднику и живота у рударском насељу, а долазе нам и студенти Рударског факултета.“

    „Има сезонских разлика у посећености, па нам и радно време током године није увек исто.

    Од априла до октобра, радимо радним данима и суботом од 9 до 17 часова.

    Од новембра до априла, радимо радним данима од 7 до 15 часова. Недељом се Музеј отвара на захтев.“

    Да ли локална самоуправа и држава помажу туризам у Сењском Руднику на одговарајући начин?

    „Сењски Рудник је родно место индустријализације Србије и има немерљиву улогу у њеном модерном развоју. Ми смо свесни те вредности, и у смислу туристичке понуде и смислу индустријског блага.“

    „Помоћи локалне смаоуправе, нарочито Туристичко-спортске организације Деспотовац, као и помоћи државе, нарочито Министарства културе, има, али недовољно.

    Потребна нам је значајнија помоћ како би Музеј био видљивији и како би се повећао број туриста.“

    Шта треба учинити како би се употпунила туристичка понуда Сењског Рудника? Како даље развијати туризам у Сењском Руднику?

    „Треба довршити започету другу фазу пројекта и отворити подземни музеј у напуштеном рударском окну.

    Тај музеј ће бити једини такав у окружењу, раван сличном музеју у Велењу у Словенији, а квалитетнији од било ког другог музеја те врсте.“

    „Створила би се туристичка атракција међународног значаја, а број посетилаца Сењског Рудника би се удесотостручио.“

    „Пројекат подземног музеја је израдио, потпуно бесплатно, Михајло Тимотијевић, професор Архитектонског факултета у Београду.

    Треба само спровести радове по пројекту до краја.“

    Шта поручујете туристима који желе да посете Сењски Рудник?

    „Дођите код нас, видећете како се развијала српска индустрија од самих својих почетака.

    У Сењском Руднику можете видети и парну машину која је још увек у употреби…“

    Овде смо узели слободу да прекинемо своје саговорнике насред реченице.

    О парној машини која је још увек у употреби не треба говорити на свршетку разговора.

    Таква реткост заслужује одговарајуће представљање у јавности, а тај задатак екипа „Новости дана“ преузима на себе са задовољством.

    Сењски Рудник, октобар 2018. године

    Текст: Љубомир Костић

    Фото: Д.К.

    (Израду овог медијског садржаја суфинансирала је општина Деспотовац. Ставови изнети у тексту не одражавају нужно ставове органа који је доделио средства)

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com