Gradovi

ПРЕДСТАВЉАМО СЕЛО ИЗ КОГА ЈУГ СРБИЈЕ ДОБИЈА ПИЈАЋУ ВОДУ: Љуберађа – место ван времена

 

Ljuberadja Novosti dana 7У близини Бабушнице, на путу Пирот – Лесковац, налази се село Љуберађа.

Љуберађа је позната нишкој јавности; добар део пијаће воде која се потроши у Нишу и околини долази са извора у непосредној близини села.

Јавности је у мањој мери познато нешто друго. Ретко ко је имао прилике да се упозна с историјским вредностима спонтано сачуваним у овом, сада сеоцету.

Љуберађа је после Другог светског рата била варошица са преко деветсто становника.

DSCN3997Ljuberadja Novosti dana 4

У тадашњем друштвеном центру Лужнице радиле су шездесет три занатске и угоститељске радње.

Било је столара, ковача, ћурчија и других занатлија, као и неколико кафана и више воденица.

Део варошице где су радње биле сконцентрисане је назван одговарајућим именом – Чаршија.

После ослобођења, седиште општине је премештено у Бабушницу.

DSCN3994LjubLjuberadja Novosti dana 1

Бабушница је имала свој пут развоја заснован на индустријализацији и модернизацији, а Љуберађа је остала у запећку.

Занатске и угоститељске радње се гасе, пољопривреда се врло тешко развија због недостатка плодне земље, становници одлазе.

Данас у Љуберађи живи око сто четрдесет становника од који је ретко ко млађи од педесет година.

Занатских и угоститељских радњи више нема.

Међутим, куће изграђене пре Другог светског рата, које су у свом саставу имале и локале, су остале.

Ljuberadja Novosti dana 10

Због општих лоших привредних и друштвених прилика, није било интересовања да старе куће буду рушене и замењене новим, тако да оне и данас постоје и становници који у њима живе их одржавају.

Локали у приземљу су празни или претворени у стамбени простор, а фасаде су потпуно очуване.

Чаршија стоји више деценија готово неизмењена.

Када посетилац дође у Љуберађу има утисак да се вратио у неку српску варошицу како је она изгледала пре шездесет или седамдесет година.

Ljuberadja Novosti dana 11

Оригиналне старе зграде, украшене фасаде обојене топлим бојама, китњаста дрвенарија на кућама – као из времена наших предака.

Оваква драгоценост, као што би се у земљи Србији могло и очекивати, није на одговарајући начин заштићена.

Неко би сутра могао да сруши све куће у Љуберађској чаршији без икаквих последица.

Чаршија није ни у туристичком погледу ни на који начин искоришћена.

Не постоји никакав путоказ који би путнику указао на постојање ове занимљивости, а у самој Љуберађи нема никаквог натписа, обавештења или било чега сличног.

Ljuberadja Novosti dana 6

Оно што би се свакако могло учинити је да куће у Чаршији у Љуберађи буду стављене под заштиту државе.

Сматрам да би се то обавило без већих проблема јер интересовања за њихово рушење или преправку једноставно нема – нико не жели да улаже у Љуберађу.

Поред тога, требало би, ако ништа друго, поставити макар натписе на локалима који би објашњавали који занатлија је у ком локалу радио.

Наведено треба учинити док још има становника који се сећају времена када су радње радиле.

Уколико бисмо желели да се озбиљније бавимо Љуберађом, простора за рад има много.

Ljuberadja Novosti dana 8

Навешћу пример Шпанског села код Барселоне. У време индустријализације Шпаније, пре педесетак година, држава је саградила село у коме су изграђене куће на традиционални начин од оригиналних материјала из различитих делова Шпаније. Шпанска деца могу да виде, и то на једном месту, каква је традиционална архитектура Кастиље, Каталоније или Баскије.

Где ће српска деца видети како је изгледала чаршија у време њихових дека и бака? У Шпанском селу постоји још већа занимљивост. Занатске радње с традиционалним занатима, намерно конципиране тако да посетиоци могу да виде рад занатлија.

Туриста лепо види како се дува стакло или како се кроји народна ношња. Наравно, може и да купи занатске производе који, иако доста скупи, иду као алва. Зар не би било занимљиво и да туриста у Србији види како се граде опанци или како се шара лицедерско срце?

Леп је и пример Сирогојна на Златибору.

Љуберађа је као створена за историјске и туристичке садржаје и то треба искористити пре него што зграде у њој остану пусте и почну да се урушавају.

мр Љубомир Костић

 

15 Komentari

15 Comments

Odgovori

Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh