Универзитетска библиотека „Никола Тесла“ у Нишу је основана пре више од пет деценија, 1967. године. Од оснивања, библиотека је увећавала свој фонд, тако да сада чува око 103 хиљаде књига.
Оно што ретко ко зна јесте чињеница да у Универзитетској библиотеци има око седам хиљада књига на руском језику. Приближно, свака петнаеста књига у библиотеци је руска.
О насловима на руском језику у Универзитетској библиотеци нам говоре Снежана Бојовић, директор и Андријана Стојановић, библиотекар.
„Од оснивања библиотеке, набављамо књиге на руском језику. По природи своје улоге, Универзитетска библиотека набавља и чува стручна издања, која сада чине преко 80% укупног фонда библиотеке, па је тако и с насловима на руском језику.“, објашњавају наше саговорнице.
„Највише књига на руском је набављено седамдесетих и осамдесетих година прошлог века. Деведесетих година је било врло тешко прибавити било какве стране књиге, а после 2000. године је, такође, доста тога набављено. После 2010. године имамо великих проблема с финансирањем рада библиотеке, тако да се, готово искључиво, књигама снабдевамо из поклона и разменом.“
„Међу књигама на руском језику највише има оних из математике, физике, хемије, информатике и медицине, а мање из области друштвених наука.“
„Добар део књига на руском у библиотеци потиче из легата Мирослава Панића из Београда, поклоњеног 1992. године. Ради се, махом, о књигама из области хемије.“
Имали смо прилике да видимо неколико књига из фонда библиотеке на руском језику. Највише нам је пажње привукла збирка српских народних јуначких песама, у руском препеву, издата у Петрограду 1904. године. Ради се о делу очигчедно значајном и за српску и за руску културу.
Универзитетска библиотека „Никола Тесла“ поседује и значајан број наслова научне периодике на руском језику. Нови бројеви научних часописа се прибављају разменом с руским универзитетима и научним институцијама за научни часопис Универзитета у Нишу “Facta Universitatis”. У библиотеку редовно стижу нови бројеви гласника универзитета у Москви и у Минску, као и два научна часописа из области математике и једног часописа посвећеног географији и геологији.
„Ако нешто немамо, а нашим корисницима је потребно, увек можемо да позајмимо из других библиотека.“, објашњавају наше саговорнице.
Већина наслова из Универзитетске библиотеке се не износи, већ се користи у читаоници, иначе кабинету Николе Пашића из 1914. године. Ко зна руски језик, а хоће да прошири своје видике, има за то добру прилику у центру Ниша, на кеју поред Нишаве.
„Ускоро, добићемо нове књиге од Белгородског државног технолошког универзитета. (Књиге ће добити и библиотеке Основне школе ,Бубањски хероји` и Академије техничко-васпитачких струковних студија у Нишу.) Има врло занимљивих наслова.“, извештавају нас ексклузивно наше саговорнице.
И Народна библиотека „Стеван Сремац“ у Нишу такође располаже значајним бројем књига на руском језику. Како нас обавештава Јована Славковић, руководилац Одељења стручне књиге, овде се налази између 
шестсто и седамсто наслова књига на руском језику, нешто белетристике, а више књига из области историје и друштвених наука. Ради се, махом, о старијим издањима, а нама су пажњу привукла сабрана дела Александра Херцена, „оца руског социјализма“. Многа од ових дела се не могу читати на српском језику јер нису преведена.
Најстарија књига на руском језику је из области музике, издата 1869. године.
„Заинтересованост за руске стручне књиге није велика.“, обавештава нас госпођа Славковић.
Много више књига на руском језику се налази у Руском кутку Народне библиотеке. Посебан простор, уређен у подруму зграде Библиотеке, опремљен је новим, врло квалитетним и лепим издањима књига на руском 
језику. О Руском кутку нам говори Мима Живковић, дипломирани библиотекар: „Имамо око три хиљаде књига на руском језику. Књиге су набављене 2017. године, када је основан Руски кутак, а све су поклон Руске хуманитарне мисије. После тога, фонд није обогаћиван, али очекујемо ускоро набавку нове количине књига. Имамо врло лепа издања руских класика и доста дечијих књига, али и књиге из историје, дела фантастике, уџбенике и граматике руског језика…“.
„Корисници дела на руском језику су Нишлије које познају руски језик и воле руску књижевност, тако да неки читају класична дела руске књижевности по трећи или четврти пут. Често долазе с децом, те позајмљују 
дечије књиге, како би заинтересовали и своје потомке за руски језик и културу.“
„Имамо доста корисника из редова Руса који живе или раде у Нишу, а имали смо и примере руских туриста који бораве у Нишу те позајмљују књиге на руском језику.“
„До актуелне епидемије, организовали смо радионице руског језика за ученике основне школе. Врло је лепо радити с децом; причамо на руском, певамо… Иако се учење руског језика готово изгубило из нишких основних школа, деца долазе с неким знањима о руском језику стеченим на интернету.“
И у Народној библиотеци има новости везаних за књиге на руском. Наша шармантна саговорница управо ради на припремању изложбе о руској књизи.
Оквири новинарског чланка не дозвољавају да се шире бавимо руским књигама и другим публикацијама у нишким библиотекама. Напоменућемо да руске литературе има у библиотекама нишких факултета и високих школа, па и у библиотекама средњих и основних школа.
У сваком случају, ко жели да прошири своја знања из различитих области, или уколико жели да се ближе упозна с руском културом, једном од највећих на свету, има прилику за то у нишким библиотекама. Једини предуслови за то су познавање руског језика и чланска карта библиотеке.
Драгана Костић
Овај медијски садржај је суфинансиран од стране Града Ниша, у оквиру медијског пројекта „Прошлост, садашњост и будућност Руса у Нишу“. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
