Društvo

Прелепом фонтаном са историјским мотивима употпуњена туристичка понуда Беле Паланке

 

Туристи који посећују Београд обавезно обилазе спектакуларну фонтану на Славији, посетиоци Суботице не заобилазе плаву фонтану код Градске куће, а ко од овог лета долази у Белу Паланку обавезна дестинација му је нова фонтана у центру ове варошице.

У центру места које је познато широм Србије по Данима модерног плеса и Данима банице, завршена је  реконструкција и уређење арехолошког налазишта Ремезијана, односно трга са фонтаном, спомеником римском цару Септимију Северу  и макетом белопаланачке тврђаве из 4 века нове ере.

Становници Беле Паланке обезбедили су својој општини уређење центра варошице новцем добијеним захваљујући победи у наградној игри „Узми рачун и победи“ коју је организовало Министарство државне управе и локалне самоуправе, каже в.д. директора Туристичке организације Бела Паланка Милош Лилић.

Највећи број фискалних рачуна и слипова, у односу на број становника, послали су житељи Беле Паланке, а као награду добили су зону бесплатног интернета и новчану награду у износу од 20.000 евра.

Мештанима су била понуђена три пројекта и највећи број њих је гласао да добијени новац буде утрошен за реконструкцију архелошког налазишта Ремезијана.

“Задовољство ми је што су Белопаланчани препознали значај овог пројекта који ће допринети туристичком развоју нашег места.

Археолошки локалитет „Ремизијана“ је најважнији део културног блага наше општине и његово уређење обогатиће садржај туристичке понуде не само општине него и региона југоисточне Србије.

Имаћемо атрактивно место доступно широј стручној и научној јавности а пре свега и туристима тако да ће још једно улагање у изградњу туристичке инфраструктуре допринети привредном развоју Беле Паланке“’- истакао је Горан Миљковић, председник општине.

Део недостајућих пара за иградњу фонтане и реконструкцију трга обезбедили су Министарство државне управе и локалне самоуправе и општина Бела Паланка из свог буџета.

Радове, чија је вредност 3,5 милиона динара, извело је предузеће Wиннерс из Ниша.

Радови у оквиру пројекта захтевали су коришћење специфичних материјала и посебно обучене раднике за овакве спрецијализоване послове.

Ремезијана је била седиште епископије у 4. веку.

Иначе, археолошко налазиште Ремизијана припада категорији споменика културе од великог значаја и под заштитом је Завода за заштиту споменика културе Републике Србије од 1988. године.

Археолошки налази откривени на овом локалитету карактерише велики значај за проучавање римског и рановизантијског периода.

Један од њих је и јединствени римски Споменик на нашим просторима императору Септимију Северу (146-211) који је изграђен 202. године, када се Септимије враћао са Орјента у Рим, у част његове победе, док је пролазио кроз Ремизијану односно некадашњу Белу Паланку.

Истражујући остатке римског града Ремизијане, археолози су га пронашли на локацији стара пијаца у Белој Паланци.

Посвећен је римском императору Септимију Северу. Тежак је више од 2 тоне (2200 кг.) и израђен је од белог мермера.

У камену је на фронталној површини паралелопипедног дела прецизним, скоро калиграфским, латинским писмом  уклесан текст  који објашњава: “У Ремезијани управник провинције Kвинт Аниције Фауст (Q. Анициус Фаустус)) диже споменик посвећен Септимију Северу и његовом сину Kаракали Јулији Домни, 202. године.“

Већи број историчара и археолога се бавио питањем повода за подизање овог споменика.

K. Пач је изнео претпоставку да је у Ремизијани држан Сабор (консилиум) горњомезијских градова и да су том приликом указане почасти цару и царици.

Познато је наиме да је седиште годишњег сабора у римским провинцијама (на којима су решавана важна питања од интереса за све градове у провинцији) обично било и седиште царског култа, па су ту своје жртвенике – споменике са натписом у почаст царевима – подизали и други градови.

Kасније је историчари дали и ново тумачење о подизању овог споменика.

Према овом тумачењу Септимије Север се са својим сином Kаракалом 202. г. не. враћао са Оријента за Рим, преко Мезије.

Ремезијана је тада била на граници Тракије и Горње Мезије, на важном путу који је са истока водио у Рим

С обзиром да је цар је овде требало да ступи на тле Горње Мезије, разумљива је била намесникова брига да га поздрави, па је тим поводом подигнут споменик.

Реконструкција аерхолошког налазишта Ремезијана део је напора које општина Бела Паланка и житељи ове варошице чине да би имали што квалитетнију туристичку понуду.

Текст: Љубомир Костић

Фото: Д.К.; Н.П.

(Израду овог медијског садржаја суфинансирала је општина Бела Паланка. Ставови изнети у тексту не одражавају нужно ставове органа који је доделио средства)

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh