Gradovi

Premijera predstave „Čovek, zver i vrlina“ u BDP-u

BEOGRAD – Predstava „Čovek, zver i vrlina“ Luiđia Pirandela, u režiji i adaptaciji Egona Savina, biće premijerno izvedena 26. februara u Beogradskom dramskom pozorištu, najavljeno je danas na konferenciji za novinare.

Savin je rekao da se Pirandelo bavi maskiranjem i demaskiranjem sveta i govori nam da živimo u svetu laži, da svi doprinosimo toj laži svojim životima, zato što poštujući društvene konvencije, ne obazirući se na svoju osnovnu prirodu, stavljamo konvencionalne maske kojima zapravo krijemo svoju pravu suštinu.

On je naglasio da je Pirandelo, kao jedan od najznačajnijih avangardista 20. veka, rušio društvene konvencije, napravio veliku revoluciju na planu pozorisnsog jezika i forme, ne izneverivši svoju osnovnu temu – temu ljudskog licemerja.

Pirandelo je, podseća Savin, živeo u vreme fašizma, nije bio fašista, ni antifašista, ali je verovao u moralna iskupljenja, u kaznu i samokažnjavanje, pokajanje.

„Pirandelovi komadi se završavaju moralnom poukom i to je ono što je bitno, jer u našem svetu nema moralnog rezimea. Naš svet licimerstva je potpun, završen, zaokružen. Samo u trenucima velikih društvenih kriza, intimnih kriza, maske padaju i kada čovek ugleda svoje stvarno lice biva zgađen, uplašen i ođednaput mu se učini da je propast blizu. On vraća masku i život se nastavlja dalje“, primetio je reditelj.

Savin je rekao da je u središtu komada licimerstvo od strane društvene elite, intelektualca, čoveka koji bi morao da bude uzor građanima, a zapravo živi dvostruki lažni život kao i svi mi.

„Intelektualac, koji krije svoju pravu prirodu ispod maske, u potiskivanju svoje prave prirode zapravo poludi i mislim da je to dijgnoza sama po sebi. Zapravo iza tih društvenih konvencija, koje vam nalažu nošenje maski, a tu je i brak i prijateljstvo, mi svi lažemo jedni druge, činimo na taj način život podnošljivim. Ne činimo to iz zlih i egocentričnih namera, već da bi učinili život mogućim“, smatra reditelj.

On je naglasio da u tom permanentnom potiskivanju svoje prave prirode, čovek gubi svoj identitet, ne zna više gde je i ko je, postaje potpuno izgubljen u lavirintu laži i raspada se.

Savin je priznao da se identifikovao sa tim intelektualcom. „Taština čoveku ne dozvoljava da pokaže ono što smatra društveno neprihvatljivim i tu je početak ulaska u ludilo. Mi moramo živeti svoju istinsku prirodu. Koliko god skupo nas koštala, ta istina nas dovodi do slobode“, zaključio je reditelj.

U predstavi igraju Marko Živić, Jovo Maksić, Ljubinka Klarić, Andrija Kuzmanović, Milica Milša, Vladan Milić, Milica Gojković i Sandra Bugarski.

Glumci su rad na predstavi i saradnju sa Savinom doživeli kao prekretnicu u karijeri, povratak na početak, na „prve stranice Stanislavskog, koje su zaboravili“, i kao dragoceno i veliko iskustvo.

Savin je izabrao muziku za predstavu, komad je prevela Julijana Vučo, scenograf je Vesna Popović, kostimograf Jelena Stokuća.

Foto Tanjug, T. Valič/ ilustracija, arhiva

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh