Чувена српска глумица Мира Ступица преминула је ноћас у Београду у 93. години, потврђено је у Југословенском драмском позоришту.
Пре само два дана дива нашег позоришта прославила је рођендан у кругу најближих. Рођена као Мирослава Тодоровић 17. августа 1923. у Гњилану, где су јој родитељи, професори математике, службовали у гимназији.
Била је прво од четворо деце Радомира Тодоровића, родом из Орашца, и Данице, рођене Станишић из Ливна.
Њени биографи бележе да су два брата, Предраг и Зоран, умрли са свега две и три године, а неколико година потом је рођен трећи брат – Бора.
У Гњилану је са четири године гледала и прву позоришну представу – „Бој на Косову” у извођењу неке путујуће трупе.
Породица се потом сели у Горњи Милановац, на ново службовање, где јој 1932. од туберкулозе умире отац.
Самохрана мајка Даница са децом одлази у Аранђеловац, па у Београд, где ће се Мира препустити магији позоришта.
На сценама у Шапцу и Нишу, преко Народног и ЈДП-а, па све до театара Париза и Москве, низале су се улоге. Играла је у свим жанровима, али и од класике до савременог националног и иностраног репертоара. Била је незаборавна Петруњела, Глорија, бароница Кастели, Мадам Сан Жен…
Више пута је понављала да је врхунац глумачког дара остварила управо у режијама Бојана Ступице, током две деценије заједничког живота на сцени и ван ње.
За све чиме је задужила наш театар и филм нису је заобишле најзначајније награде и признања.
Добитница је Добричиног прстена, Статуете „Јоаким Вујић”, награда „Павле Вуисић”, фестивала „Дани Зорана Радмиловића”…
На великом платну дебитовала је у екранизацији романа „Бакоња фра Брне”, почетком педесетих година прошлог века, а потом играла у филмовима „Јара господа” , „У мрежи”, „Стојан Мутикаша”, „Ханка”, „Делије”, „Крвава бајка”, „Доручак са ђаволом”, а у новом миленијуму и у „Седам и по” и „Паради”.
Од великог броја ТВ остварења издваја се сигурно њена Кика Бибић из „Буквара”, захваљујући којој су се многи описменили.
Своја животна искуства, која су била саткана од професионалних успеха, три брака (Мавид Поповић, Бојан Ступица и Цвијетин Мијатовић), али великих губитака, сабрала је у књигу „Шака соли”, која је имала неколико издања.
У јавности се последњи пут појавила у априлу прошле године на Дан Југословенског драмског позоришта. (Танјуг)
