Један од најбољих фудбалера на свету свих времена Јохан Кројф (1947-2016) преминуо је од рака у 69. години, у Барселони, окружен породицом.
Вероватно нико није извршио тако снажан утицај на фудбалску игру као он: прво као играч који је био оличење „тоталног фудбала”, а затим као тренер у чијем експерименту и данас уживамо гледајући Барселону како игра од ноге до ноге.
„Фудбал је изгубио човека који је допринео лепоти игре више од било кога у историји”, описао је можда боље од осталих Кројфов траг у фудбалу чувени енглески центарфор Гари Линекер.
Кројф је професионално играо фудбал пуних 20 година. Почео је као десетогодишњак у Ајаксу из Амстердама, од чијег стадиона је живео пар стотина метара, трошећи скромно детињство као и свако дете из радничке породице. Тај клуб је био његова друга кућа, а ту се и његова мајка запослила као чистачица кад је остао без оца који је преминуо од срчаног удара 1959.
– Кројф је био млађи од мене годину дана. Један је од најбољих играча на планети свих времена – рекао је Џајић јуче за „Политику”. – Био је играч који је ишао испред свог времена. На Светском шампионату у Немачкој 1974. био је свакако најбољи фудбалер Холандије која је играла тотални фудбал.
Џајића везују још неке успомене за Кројфа:
– У време кад је био најбољи играч Европе били смо гости Пари Сен Жермена који нас је позвао на традиционални турнир у Паризу 1974. Играли смо заједно и за једну селекцију Европе на опроштају Увеа Зелера. Неколико пута смо били ривали на мечевима Југославије и Холандије.
Када су се те две селекције среле у борби за бронзу на „Евру 1976” у Југославији, на загребачком „Максимиру”, Холандија је победила са 3:2 после продужетка, а Џајић нам је поготком у 82. минуту (2:2) донео нових пола часа наде. Кројф није могао да игра због жутих картона.
На крају Џајић је додао и ово:
–Мало ко је утицао на промену игре као он. Увео је сасвим нов стил игре у Барселони која је захваљујући њему постала велики клуб.
За први тим Ајакса дебитовао је са 17 година и одмах постигао гол. Клуб је растао с њим и постао европска сила, освојивши шест титула првака државе од 1965. до 1973. и прва три од четири трофеја Купа шампиона (1971, 1972, 1973). Кад су се први пут попели на кров Европе, капитен му је био наш Велибор Васовић кога је изузетно поштовао и после много година позвао га је на једну своју свечаност.
У Београду је играо почетком седамдесетих, за тим Европе против Црвене звезде, када су се опраштали Драгослав Шекуларац и Бора Костић. На Европском првенству 1976. у Југославији, Холандија је заузела треће место а он постигао пет голова.
Био је прототип играча за „тотални фудбал” који је Холандија заиграла почетком седамдесетих под палицом селектора Рунуса Михелса. Иако се овај стручњак прославио због тог изума, свако ће се сложити да таква игра не би била изводљива да у њеном темељу није био узидан Кројф који је играо све на терену: кретао се брзо с лоптом као ретко ко, стварао акције, давао голове. И увек је ишао непоколебљиво напред ма ко стајао испред њега и маколико препрека било на путу.
Као што је Ајакс с њим постао велики клуб, исто то се догодило и Барселони која је већ у првој сезони освојила Првенство Шпаније (1973/74), своје прво од 1960. године. Биле су то његове најплодније доба. Бриљирао је на Светском првенству у Немачкој 1974, када су сви до финала падали под налетом новог стила игре. У борби за трофеј, против Немаца, Кројфова дружина није имала среће. Низале су се шансе испред голмана Сепа Мајера који је имао чудесан дан. Победио је домаћин с 2:1.
Четири године касније Кројф је предводио Холанђане у квалификацијама за Мундијал 1978. у Аргентини али није хтео да игра на завршном турниру (повукао се из националног тима, како је много година касније објаснио, јер је његова породица била на мети киднапера). За репрезентацију је постигао 33 гола на 48 утакмица.
После Барселоне (1973-78) играо је у Лос Анђелесу (1979/80), Вашингтону (1980/81), Левантеу (1981), Ајаксу (1981-83) и Фејенорду (1983/84) коме је на завршетку керијере, као капитен, донео прву титулу после десет година и уједно дуплу круну. Постигао је укупно 290 погодака на 514 мечева.
Био је три пута носилац „Златне лопте” (најбољи европски фудбалер 1971, 1973, 1974), најбољи играч Светског првенства 1974. и члан идеалних тимова светског фудбала у разним анкетама као што је Фифина из 2002. Неки, попут аргентинског стручњака Луиса Сезара Менотија, убрајају га међу четири најбоља играча свих времена, уз Пелеа, Марадону и Пушкаша. Многи ће се без размишљања изјаснити да му је место на челу листе најбољих европских фудбалера свих времена.
Слично играчкој каријери, тако му је и у тренерској Ајакс (1985-88) био одскочна даска за Барселону (1988-96) којој је донео први пехар Купа шампиона (Лиге шампиона), после победе против Сампдорије на „Вемблију” 1992. године (1:0, Куман из слободног ударца, 112. минут). На клупи италијанског клуба седео је наш Вујадин Бошков.
Поред тога што је многе важне играче довео у Барселону (попут Христа Стоичкова из софијског ЦСКА) тај клуб је, као и Ајакс претходно, у потпуности усвојио његову филозофију игре која је постала „свето писмо” од млађих категорија до првог тима.
Фудбалски савез Холандије је јуче саопштио да је „с највећим жаљењем примио вест о смрти Јохана Кројфа и да не постоје речи које би могле да опишу тај осећај”. Међутим, у истом том Савезу никада није добио шансу да буде на некој од водећих функција.
Није веровао у Бога. Једном приликом је рекао:
„У Шпанији сваки од 22 играча се прекрсти пре утакмице. Када би то деловало, увек би било нерешено.”
Био је породичан човек. Провео је готово пола века у браку с Дени Костер, с којом се венчао 2. децембра 1968. и добио троје деце: Чантал (1970), Сусила (1972) и Ђордија (1974) коме је и био тренер у Барселони. Од преласка из Ајакса у Барселону, 1973, живели су у главном граду Каталоније, мада су се почетком осамдесетих вратили на неко време у Холандију.
Као страствени пушач тешко се одрицао тог задовољства, али после операције срца и два бајпаса 1991. године, на клупи је лизао лизалице. „Фудбал ми је пружио све у животу, а дуван ми умало није узео све”, рекао је у то време. Ипак, у октобру прошле године откривен му је рак плућа.
РЕАКЦИЈЕ ИЗ СВЕТА…
ФК Барселона: „Увек ћемо те волети Јохане. Почивај у миру”.
ФС Холандије: „Највећи холандски фудбалер свих времена и један од најбољих на свету”.
ФК Милан: „Велики ривал Милана, идол и ментор Марка ван Бастена: збогом Јохане Кројфе, недостајаћеш нам”.
ФК Ливерпул: „Почивај у миру Јохане Кројфе”
ФК Манчестер јунајтед: „Сви у нашем клубу су затечени вешћу да је Јохан кројф преминуо. Био је истинска фудбалска легенда”.
ФК Астон Вила: „Јохан Кројф, иноватор и стварни фудбалски колос”.
Роналд Куман (Холандија): „Дубоко сам погођен смрћу мог најбољег тренера и најбољег друга. Хвала ти на свему. Заувек у нашим срцима”.
Освалдо Ардилес (Аргентина): „Јохан Кројф! Несвакидашњи фудбалер. Један од најбољих свих времена. Имао сам част да играм два пута с њим”.
Јирген Клинсман (Немачка): „Веома тужна вест о смрти легенде Јохана Кројфа. Какав невероватан играч, тренер, учитељ и личност”.
Алесандро дел Пјеро (Италија): „Хвала Геније”!
