Добрица Ерић је преминуо данас у Београду у 83. години живота, после дуже болести и изостајања из јавног и књижевног живота.
Био је један од најпопуларнијих песника за децу и одрасле у другој половини 20. и почетком 21. века.
Започео је песнички пут раном збирком „Свет у сунцокрету”, издање Матице српске 1959. године.
Рођен у Доњој Црнући, у Горњој Гружи, постао је песник земље – Шумадије, Србије и свих српских земаља и крајева.
Добрица Ерић је знаменита фигура српске поезије и у добу Десанке Максимовић, Васка Попе, Стевана Раичковића и Бране Петровића имао је свој оригинални лик и реч, препознатљиву и снажну да се није морао потписивати, наведено је у саопштењу Српске књижевне задруге која је објавила низ Ерићевих књига, а 2017. „Изабране песме” у плавој едицији „Коло”.
Добрица Ерић је био природни изданак српске поезије, рођен у окриљу усменог песништва, богомдани дар, чаробњак песничке речи и лирске музике, истичу из СКЗ-а.
Стартовао је као најуспешнији представник покрета „Српски песници на селу” чији су покровитељи и промотери били учени интелектуалци др Драгиша Витошевић и проф. др Владета Кошутић.
Са Витошевићем је саставио цветник српских песника са села „Орфеј међу шљивама”, али је ускоро надрастао и својим даром превазишао цео покрет и постао покрет сам по себи – бројним књигама, наступима, укупним песничким животом.
За више од пола века певања, написао је и објавио стотинак књига – поезије, прозе, за децу и одрасле: „Виноградар”, „Стари сељачки календар”, „Стражар на сунцу”, „Сербиа које има”, „Буклија”, „Песма о ратару”, „Стари српски календар”, „Вечни кратковечници”, „Срицање Жене”, „Падање звезда”, „Три сонетна венца”, „Косач пева под крошњама”, „Кућа за мога брата”, „Рождество Ратарево”, „Крунисање” у библиотеци „Реч и мисао”, „Бунар за пријатеље”, „Плачи, вољена земљо”, „Трава је увек млада”, „Разапета Земља”, „Ружа ветрова”, „Бројанице из Грачанице”.
Његове књиге за децу имале су велику популарност и многа издања.
С великим бројем песама ушао је у „Антологију српске поезије за децу” Душана Радовића, с којим је уређивао часопис „Полетарац”.
У српској поезији за децу оставио је неизбрисив траг и оригиналан опус, између осталог: „Вашар у Тополи”, Славуј и сунце” „Огрлица од грлица”, „Лето у Калипољу”, „Фрула златокрила”, „Од ратара до златара”, „Добрица чобанска торбица”, „Торба са пет спратова”, „Песме о свицима”, „Долина сунцокрета” и друге.
Дела Добрице Ерића објављена су у 20 књига – 10 за децу, 10 за одрасле.
„На почетку ратова крајем 20. века Добрица Ерић је прешао Дрину и песмом храбрио и разонодио свој народ. Племенитост, лепота и раскош његовог песништва прибавили су му озбиљан углед – читаоци и поштоваоци овенчали су га непролазним песничким венцем”, истакнуто је у саопштењу СКЗ, преноси Танјуг.
Српска књижевна задруга сматра га једним од највећих песника овог доба који је у овој старој установи довршио свој животни-књижевни пут.
Песме су му ушле у читанке, антологије, школске лектире.
Добитник је низа значајних награда и признања: Младо покољење, Горанов венац, Награда Змајевих дечјих игара, Невен, Вукова Награда.
