Svaki treći muškarac u Srbiji koji se odluči na proveru očinstva sazna da nije otac deteta, a zahtev za proveru očinstva pored njih podnose i babe i dede mališana.

Ovako tvrdi prof. dr Oliver Stojković, rukovodilac DNK laboratorije Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

– Ovaj broj naravno ne govori o procentu „lažnog očinstva“ u stanovništvu naše zemlje, već se odnosi na one muškarce koji imaju neki razlog da sumnjaju u svoje očinstvo.

U našoj zemlji nisu rađene studije kojima bi se utvrdilo koji broj dece ima pogrešno ime oca upisano u matičnu knjigu rođenih, ali se smatra da se ovaj broj kreće od dva odsto, koliko je utvrđeno u Švajcarskoj, do 10 odsto u SAD ili 14 odsto u Meksiku.

Tačne procente je teško utvrditi – objašnjava prof. dr Stojković.

DNK analiza za utvrđivanje očinstva u našoj zemlji primenjuju se već skoro 20 godina.

Napredak genetičke tehnologije i smanjenje troškova genetičkih analiza na oko 30.000 dinara, doveo je do toga da ove analize postanu sve dostupnije, pa i traženije.

– U poslednjih nekoliko godina broj analiza se ustalio na oko 200 analiza godišnje, pri čemu treba uzeti u obzir i činjenicu da se ove analize danas obavljaju i u mnogim privatnim laboratorijama – kaže profesor Stojković.

Testovi očinstva se rade po sudskom rešenju ili po privatnom zahtevu.

Zanimljivo je da su privatni zahtevi dva-tri puta češći od sudskih.

– U vansudskim analizama najčešće narušeni emotivni odnosi između partnera počinju da unose sumnju kod muškarca da je on zaista prirodni, biološki otac deteta.

Nekada tu sumnju prijavljuju bake i deke za svoju unučad.

U gotovo 50 odsto testova očinstva po privatnom zahtevu, stranka insistira da se testovi obave na uzorcima uzetim kod kuće, budući da za takve uzorke ne moraju da objašnjavaju svojoj deci koji su razlozi ovog testiranja – zaključuje prof. dr. Stojković.

IZVOR: SRBIJADANAS.COM