BEOGRAD – Vojvođanska izdavačka kuća „Agora“ objavila je „Priče iz kaveza“ Slobodana Simića koga kritičari nazivaju „Domanovićem naših dana“.
Ovom knjigom „Agora“ želi da Simića koga je promovisala sa nekoliko naslova kao vrhunsakog aforističara prikaže kao ništa manje uspešnog satiričara koji je do sada objavio četiri knjige kratkih priča.
„Izbor najboljih priča Slobodana Simića predstavlja više od duhovne poslastice za književne sladokusce. Ona je i svojevrsna čudesna, uvrnuta ali istinita istorija neverovatnih i apsurdnih zbivanja u Srbiji poslednjih nekoliko decenija (1990 – 2010)“, tvrdi Žarko Trebješanin.
Knjigu čine brižljivo i promišljeno odabrane priče iz knjiga: „Priče bez pouke“ (1995), „Brod pacova“ (1999), „Nezaštićeni svedok“ (2006) i „Švedski sto“ (2011).
Prema oceni Trebješanina, „Simić uspešno i vešto razotkriva ne samo patologiju našeg društvenog i političkog života, njegovo naličje, a posebno komičnu i rugobnu stranu vlastodržaca, nego, čak i pre svega, raskrinkava onu tamnu stranu našeg kolektivnog, nacionalnog mentaliteta. Pisac nepotkupljivo i nemilosrdno ocrtava mračni temperament Srba, rajinsku, podaničku psihologiju, potuljenost, servilnost prema moćnicima, zatim potkupljivost, iracionalni inat, zavist, pakost, političku ostrašćenost, netoleranciju, sklonost potkazivanju, nepoverljivost…“
„U nekim od najboljih i najtipičnijih Simićevih priča“, primetio je Trebješanin, „prevladava fantazmagorični, crni humor, logika apsurda i neumoljiva satira, koja poput malja udara pravo u čelo i deluje kao neka vrsta brutalne šok-terapije, koja bi trebalo da probudi i dovede k sebi omamljenog, sluđenog i anesteziranog čitaoca. Upravo zato što njegove antologijske priče predstavljaju bespoštednu, beskompromisnu i umetnički vrhunsku satiru“.
„Posle čitanja šokantnih, uznemiravajućih, gorkih ali prosvetljujućih i lekovitih Simićevih ‘Priča iz kaveza’ po svoj prilici nećemo gledati na društvo u kojem živimo i političku zbilju vedrije, ali ćemo zato svakako sagledati svet oko nas i u nama trezvenije, jasnije, dublje i istinitije“, zaključio je Trebješanin.
Aforističar Aleksandar Čotrić ocenio je da je „Simićevo pripovedanje najbolje i najpotpunije svedočanstvo o Srbiji na kraju 20. i početku 21. veka“.
Svojevremeno je prof. dr Nikola Milošević zabeležio da je „dr Simić umeo da u malo reči sažme poruku svojih minijatura, bez ijedne suvišne formulacije, bez imalo patetike i sa lepim smislom za efektnu i književno odnegovanu reč“.
Slobodan Simić (1963). iz Užica, piše kratke priče, aforizme, pesme, dramske tekstove i scenarija.
Priče su mu prevođene na engleski, ruski, bugarski, makedonski.
Zastupljen je u mnogim domaćim i stranim antologijama humora i satire.
Dobitnik je broojnih nagrada za satirične priče i aforizme.
www.freeimages.com/ nkzs
