Analize I Kolumne

Прилог критици државе Србије 1 – Демографска катастрофа у реалном времену

У претходни петак, 24. јуна 2022. године, Републички завод за статистику је објавио неколико публикација с врло занимљивим статистичким подацима. Време је да се позабавимо оним што нам статистика саопштава; ако ни због чега другог, због чињенице да смо врло близу половини текуће године, па да видимо у ком се смеру крећемо и шта можемо да очекујемо у блиској будућности.

 

Објавио је, на почетку, Завод податке о броју живорођених и умрлих у Србији у периоду јануар – мај 2022. године. (https://publikacije.stat.gov.rs/G2022/pdf/G20221166.pdf)

Објављене бројке нису нимало ружичасте. Наспрам броја живорођених од 24 171, стоји, 2,2 пута већи, број од 52 602 умрлих. За пет месеци, остварили смо негативни природни прираштај од 28 431 становника, приближно броју становника Прокупља или Бачке Паланке.

До свршетка године, сасвим је могуће да ћемо премашити негативни природни прираштај од 60 хиљада становника.

Колико је на поменути резултат утицала епидемија ковида, иначе у фази слабљења, могло би се видети из подробнијих испитивања. У сваком случају, број од 8 387 преминулих у месецу мају 2022. године, најнижи од свих месеци од јануара претходне године на овамо, ипак је већи од броја од 5 007 живорођених у истом месецу.

Позитивно је то што је број живорођених, у првих пет месеци 2022., порастао за 515, а број умрлих опао за 4 117, у односу на исти период претходне године. Када би се таква кретања наставила, стање би се, донекле, поправило, али не у довољној мери и довољно брзо да постанемо демографски напредна нација.

Сва тежина положаја у коме се налазимо се може боље сагледати уколико погледамо податке по статистичким регионима Србије. Пораст броја живорођених се односи на Регион Шумадије и Западне Србије (430) и Београдски регион (256). Регион Јужне и Источне Србије има 19 живорођених мање него у истом периоду претходне године, а Регион Војводине 152 мање живорођених. Број умрлих је опао у свим осталим деловима Србије осим у Јужној и Источној Србији, где је порастао за 83 лица.

Сва четири статистичка региона Србије бележе негативни природни прираштај становништва. Међутим, у Београдском региону је број умрлих већи од броја живорођених за око 47%. У Региону Јужне и Источне Србије, број умрлих је већи од броја живорођених 3,23 пута, за 223%.

У целом Региону Јужне и Источе Србије, на простору од Прешева до Смедерева и од Куршумлије до Неготина, рођено је само 2 538 деце у првих пет месеци текуће године. Има општина у којима је, у истом периоду, број новорођенчади једноцифрен.

У периоду јануар – мај 2022. године, негативни природни прираштај у Јужној и Источној Србији је достигао преко пет хиљада лица, више од броја становника Деспотовца и приближно броју становника Димитровграда. Данас, ни цела Општина Гаџин Хан, вероватно, нема пет хиљада становника.

Губећи око хиљаду становника месечно услед негативног природног прираштаја, Источна и Јужна Србија постају демографски потпуно девастиран простор, у коме ће, у не тако далекој будућности, бити немогуће организовати друштвени живот какав сада познајемо. Општина Црна Трава је, пре три деценије, убрзано губила становништво, али је путник који је тада пролазио кроз ово место могао да види насељена места, куће у којима неко живи, обрађене њиве и баште, продавнице, кафане и занатске радње, школе и поште. Сада вожња аутомобилом кроз околину Црне Траве изгледа као пролазак кроз неку дивљину јер се, готово једино, може видети ретка лишћарска шума. Нешто слично ће се, релативно брзо, догодити и Бабушници, Гаџином Хану, Трговишту, Босилеграду, Медвеђи, Сврљигу…

Сада, сваки разред основне школе, у Источној и Јужној Србији, похађа између 12 и 13 хиљада ученика. Када се, 2029. године, у школу буду уписивали основци рођени 2022. године на Истоку и Југу Србије, биће их упола мање.

Како рационално организовати похађање наставе у основној школи у Општини Гаџин Хан где, на површини од 325 километара квадратних, има укупно око 240 ученика основаца?  Како поступати када се тај број преполови, што ће се десити наредних година?

Универзитет у Нишу сада похађа преко 20 хиљада студената, махом из Источне и Јужне Србије. Одакле ће доћи студенти за неколико година, када 12 хиљада садашњих основаца у свакој генерацији дорасте до високог образовања? И да сви упишу неки од факултета Универзитета у Нишу (што је, наравно, немогуће), тешко би се намакао број од 20 хиљада студената. А тек када до високог образовања дођу генерације рођене последњих неколико година, још малобројније?

Оно што статистика државе Србије у много мањој мери показује јесу миграције становништва, унутрашње и међународне, привремене и сталне. У одељењу мог сина, малог матуранта једне нишке школе, од 21 ђака, два неће наставити школовање у Републици Србији. Селе се деца, с родитељима; у Немачку и у Словенију. Мислите о томе.

 

Љубомир Костић

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh