Занимљиви су подаци о просечној заради оствареној у Србији у месецу априлу 2022. године, које је објавио Републички завод за статистику. (https://www.stat.gov.rs/vesti/statisticalrelease/?p=8728&a=24&s=2403)
Просечна нето зарада, за све запослене у Републици Србији, укључујући и оне запослене ван радног односа, у априлу 2022. године износи =73.012,00 динара. Поменута зарада је већа у односу на просечну нето зараду у држави у априлу 2021. године номинално за 12,4%, а реално (с одузетом инфлацијом) за 2,6%.
Медијална нето зарада у априлу 2022. године (зарада од које је половина радника примила мању зараду, а друга половина већу) је мања од просечне нето зараде за четвртину, износи само =55.267,00 динара.
Мада такав податак није објављен, сигурно је да бар 80% запослених прима зараду мању од просечне. Ко спада у мањину с натпросечном зарадом, откривају нам табеле које је Завод такође објавио.
Зараде запослених у радном односу су нешто више од просечне нето зараде, али запослени ван радног односа имају просечну нето зараду од само 43 хиљаде динара. Зараде запослених у правним лицима просечно износе близу 78 хиљада динара, али зараде предузетника и код њих запослених достижу само 37 хиљада динара. У јавном сектору, просечна нето зарада је нешто испод 78 хиљада динара, а ван јавног сектора мање од 71 хиљаде динара.
Просечна зарада програмера преко 234 хиљаде динара
По секторима делатности, натпросечно су плаћени запослени у рударству, преко 103 хиљаде динара, а од њих највише они који раде на експлоатацији нафте и природног гаса, преко 140 хиљада динара. Занимљиво је да запослени у експлоатацији руда метала имају веће зараде од запослених у експлоатацији угља.
Од запослених у прерађивачкој индустрији, изнад просека су запослени у производњи дуванских производа (146 хиљада динара), у производњи кокса и деривата нафте (124 хиљаде динара), у производњи основних фармацеутских производа и препарата (117 хиљада динара), производњи основних метала (85 хиљада динара), производњи хемикалија и хемијских производа (82 хиљаде динара), производњи рачунара, електронских и оптичких производа (81 хиљада), производњи пића (79 хиљада динара) и производњи машина и опреме (73 и по хиљаде динара).
Запослени у снабдевању електричном енергијом, гасом, паром и климатизацији имају преко 98 хиљада динара нето зараде у месецу априлу 2022. године.
У оквиру грађевинарства, изнад просека су једино запослени у изградњи осталих грађевина (осим зграда) с просечном зарадом од 79 хиљада динара.
У трговини има високих зарада, али махом у трговини на велико (искључујући трговину моторним возилима) где је просечна зарада преко 78 хиљада динара. Слична је просечна зарада и у складиштењу и пратећим активностима у саобраћају, преко 79 хиљада динара.
Врло високе зараде, у односу на просек, имају и запослени у ваздушном саобраћају, преко 171 хиљаде динара.
Запослени у информисању и комуникацијама имају још вишу просечну зараду од чак 175 хиљада динара, а шампиони су, без премца, запослени у рачунарском програмирању, консултантским и с тим повезаним делатностима, чија је просечна зарада =234.607,00 динара.
Запослени у финансијским делатностима и делатностима осигурања имају натпросечне зараде од 114 хиљада динара, али искључујући помоћне делатности у истом сектору, где се остварују зараде знатно испод просечне.
Стручне, научне и техничке делатности доносе натпросечну зараду од преко 96 хиљада динара својим запосленим, али се то не односи на запослене у ветеринарским делатностима, у којима је зарада испод просека.
Канцеларијско-административне и друге помоћне пословне делатности доносе запосленима безмало 96 хиљада динара просечне зараде.
Државна управа и одбрана и обавезно социјално осигурање су такође делатности у којима запослени остварују натпросечне зараде, преко 82 хиљаде динара, као и здравствене делатности, близу 84 хиљаде динара.
Запослени у осталим делатностима имају зараде мање од просечне, а највише боде очи податак о =67.422,00 динара (испод)просечне зараде у образовању.
Само седам локалних средина у Србији бележи просечну зараду запослених изнад државног просека, а јавни сектор знатно издашнији послодавац од приватног сектора
По географском распореду, једино Београдски регион има просечну зараду изнад просечне зараде у држави, око 92 хиљаде динара. И овде стање није монолитно. Врачар, Нови Београд, Савски венац и Стари град бележе просечне зараде преко 110 хиљада динара, а и остале градске општине, које обухватају градско језгро, су све изнад државног просека. С друге стране, Сопот има просечну зараду једва изнад 60 хиљада динара, а Гроцка око 63 хиљаде динара. Слично је и у осталим градским општинама које не обухватају насељено место Београд.
Ван Београда, зараде изнад државног просека се остварују у Новом Саду, за мало у Лајковцу, у Бору, Мајданпеку, Костолцу (градској општини Града Пожаревца) и Медијани (централној градској општини) у Нишу. Ван Београда, само шест средина у Србији остварује надпросечну зараду. Све остале локалне самоуправе у Србији имају просечну зараду испод просечне зараде у Републици Србији.
Цела Јабланичка област (Јабланички управни округ) има просечну нето зараду од =55.377,00 динара, за око двеста динара изнад медијалне нето зараде у Србији.
Јавни сектор је, као што смо поменули, издашнији послодавац него остали јер се у њему остварује просечна зарада од =77.886,00 динара.
Ни овде није све једнобразно. Јавна државна предузећа исплаћују просечну зараду од преко 86 хиљада динара, а локална јавна предузећа од само 68 хиљада динара. Државна администрација запосленима доноси 87 хиљада просечне зараде, покрајинска администрација 84 хиљаде, а администрација локалних самоуправа мање од 65 хиљада динара просечне зараде. Здравствени и социјални рад упосленима у јавном сектору доноси 79 хиљада динара просечне зараде, а образовање и култура 70 хиљада динара.
Ко је најбоље плаћен у Србији?
Чије зараде, у ствари, доводе до тога да је просечна зарада у Републици Србији много већа од медијалне зараде? Које тачно групе запослених, својим зарадама, „извлаче просек“?
Поменули смо врло високе зараде запослених у рачунарском програмирању, консултантским и с тим повезаним делатностима. Од два милиона 226 хиљада запослених у држави, у овом сектору је запослено непуних 48 хиљада људи, што доприноси висини просечне зараде у знатној мери.
Другачије је са запосленима у информисању и комуникацијама којих има око 16 хиљада и са запосленима у ваздушном саобраћају, којих има тачно 1 343. Упркос својим зарадама, вишеструко већим од просечне, запослени у поменутим делатностима не могу у већој мери утицати на износ просечне зараде.
Рударство Србије запошљава нешто више од 28 хиљада људи, а само око 73 хиљаде запослених у индустрији (од 494 хиљаде укупно запослених) ради у индустријским гранама с натпросечном зарадом. Опет, релативно мали бројеви у односу на укупан број запослених у Србији.
Трговина на велико запошљава чак 113 хиљада радника, али с просечном зарадом не много изнад просека. Стручне, научне и техничке делатности имају око 119 хиљада запослених.
Јавна управа и одбрана, укључујући обавезну социјалну заштиту, запошљава близу 157 хиљада људи и просечно прима зараде око 12% веће од просечне у целој држави. Здравствене делатности запошљавају преко 131 хиљаде радника, с просечном зарадом за око 15% већом од просечне у Републици.
Јасно се показује да, нивоом својих зарада, висини просечне зараде највише доприносе запосени у јавној управи и одбрани и у здравственим делатностима. Иако просечна зарада у овим делатностима није много изнад просека свих запослених, број од 288 хиљада радника, колико је запослено у јавној управи, здравству и одбрани, у великој мери „извлачи просек“.
Наведено се потпуно поклапа и с географским размештајем (нат)просечних зарада у Србији. Највише зараде су тамо где живе и раде рудари (Бор, Мајданпек, Костолац) и тамо где живе и раде добро плаћени радници јавне управе, запослени на пословима одбране и у здравству (централне градске општине Београда, Медијана у Нишу, Нови Сад). Ако томе додамо да у високо урбанизованим деловима највећих градова, у већој мери, живе и раде и натпросечно плаћени радници у образовању (професори универзитета), радници на најбоље плаћеним (руководилачким) радним местима у државним јавним предузећима и већина добро плаћених међу запосленима у стручним, научним и технолошким делатностима, слика је комплетна.
Шта треба да предузме амбициозни млади Србијанац који жели да се запосли и остварује натпросечну зараду? Треба, како смо видели, да се бави рачунарским програмирањем или телекомуникацијама. Зато не чуди да је школовање на студијским програмима високих школа и факултета везаним за рачунаре врло популарно.
Међутим, не могу сви квалитетни да се баве једино рачунарима. Остаје друга опција – запосли се у јавном сектору, и то у јавној управи, одбрани, здравству или у државном јавном предузећу, и проблеми су решени. Ала, авај, добро плаћена радна места у државној управи се највећим делом налазе у Београду и Новом Саду. Закључак је логичан – пресели се у Београд или Нови Сад.
Резултат је очигледан. Окосница развоја Србије је на потезу између два највећа града. О географски равномерном развоју нема ни помена.
Љубомир Костић