Analize I Kolumne

Прилог критици државе Србије 4 – Ко из Србије извози, а ко у Србију увози робу?

Републички завод за статистику је објавио, 30. јуна текуће године, податке о спољнотрговинској размени Србије.

За првих пет месеци ове године, Република Србија је остварила укупан извоз у вредности од 1.266,50 милијарди динара и укупан увоз у вредности од 1.845 милијарди динара, тако да је настао спољнотрговински дефицит од 578,4 милијарди динара, све прерачунато по текућем девизном курсу.

Статистика државе Србије сврстава извезену и увезену робу у шест категорија: енергија, интермедијални производи (сировине, материјал, полупроизводи), капитални производи (машине и опрема), трајни производи за широку потрошњу (аутомобили, кућни електрични уређаји и слично), нетрајни производи за широку потрошњу (храна, одећа, обућа и други) и некласификовани производи. Од наведених категорија, у периоду јануар – мај 2022. године, Србија је остварила суфицит у спољној трговини трајним и нетрајним производи за широку потрошњу, а у осталим категоријама бележи спољнотрговински дефицит.

Занимљиво је како су Србијански извоз, увоз и спољнотрговински дефицит (и суфицит) географски распоређени.

Најразвијенији и најбогатији статистички регион Србије је, свакако, Београдски регион, који обухвата територију Града Београда. Београдском региону припада извоз, за првих пет месеци текуће године, од 291,6 милијарди динара (23% укупног извоза) и увоз од 794,8 милијарди динара (43% укупног увоза). Београдски регион је остварио спољнотрговински дефицит од 503,2 милијарде динара.

У спољној трговини робом из свих шест поменутих категорија, Београдски регион остварује дефицит.

Други по развијености међу статистичким регионима Србије је Регион Војводине, који се поклапа с Аутономном покрајином Војводином. Војводина је, од јануара до маја текуће године, остварила извоз од 430,3 милијарди динара (34% укупног извоза) и увоз од 656,8 милијарди динара (35% укупног увоза). Тако је Војводина остварила спољнотрговински дефицит од 226,4 милијарди динара.

По категоријама робе гледано, Регион Војводине је остварио спољнотрговински суфицит у трговини капиталним производима и трајним и нетрајним производима за широку потрошњу, а у осталим категоријама остварује дефицит. Највећи дефицит је у спољној трговини енергијом – чак 203,4 милијарди динара.

Следећи по развијености је статистички Регион Шумадије и Западне Србије, који обухвата простор од Лознице до Крушевца и од Пријепоља до Јагодине. Овај Регион је, од јануара до маја, остварио извоз у вредности од 272,7 милијарди динара (22% укупног извоза) и увоз у вредности од 233,8 милијарди динара (13% укупног увоза). За разлику од Београда и Војводине, мање развијена Шумадија и Западна Србија остварују спољнотрговински суфицит од 38,9 милијарди динара.

И овде је суфицит остварен у трговини капиталним производима и трајним и нетрајним производима за широку потрошњу, а у осталим категоријама остварен је дефицит.

Најнеразвијенији статистички регион Србије је Регион Јужне и Источне Србије. Овде, на врло разуђеном простору од Бујановца до Смедерева и од Куршумлије до Кладова, остварен је извоз од 271,1 милијарде динара (21% укупног извоза) и увоз од 147,9 милијарди динара (8% укупног увоза). Најнеразвијенији статистички регион Србије је остварио спољнотрговински суфицит од 123,2 милијарде динара.

У Јужној и Источној Србији, суфицит је остварен у трговини интермедијалним и капиталним производима и трајним и нетрајним производима за широку потрошњу, а остварен је дефицит у трговини енергијом и некласификованим производима.

Како је дошло до оваквих, збуњујућих вредности? За очекивати би било да развијенији делови земље имају више успеха у спољној трговини, да остварују већи извоз и спољнотрговински суфицит, а да мање развијени делови земље остварују спољнотрговински дефицит.

Одговор је географском распореду привредних субјеката који се баве извозом и увозом робе. Спољнотрговинске фирме и велика предузећа која се баве увозом енергије, махом имају седишта у Београду или Новом Саду. Увозна роба било које врсте, од машина и опреме, материјала и полупроизвода, делова и склопова за техничке производе и грађевинског материјала, преко аутомобила, телевизора и беле технике, до прехрамбених производа, одеће, обуће и средстава за хигијену, на српско тржиште најчешће долази тако што је увезе предузеће са седиштем у Београду, па ту робу дистрибуира на читавој територији државе. Енергију, у облику нафте и гаса, највише у Србију увози једно велико предузеће са седиштем у Новом Саду, а трговци електричном енергијом се налазе у Београду. Потрошачи (а и произвођачи) енергије се налазе широм Србије.

С друге стране, извозници робе из Србије се налазе у деловима земље где се производи роба за извоз. Регион Јужне и Источне Србије предњачи у извозу интермедијалних производа (181,7 милијарди динара, 31% укупног извоза ових производа). Регион Шумадије и Западне Србије предњачи у извозу трајних производа за широку потрошњу (24 милијарде динара, 42% укупног извоза производа из исте групе). Јасан је утицај на поменуте износе деловања познатих домаћих произвођача извозне робе, као што је произвођач аутомобила из Крагујевца, произвођачи намештаја из Краљева или Јагодине, произвођач пнеуматика из Пирота или произвођачи цигарета из Ниша и Врања.

Како би изгледала привреда Србије када би и извоз робе из ње био тако уносан као увоз робе? Ово питање захтева, свакако, дубљу анализу.

 

Љубомир Костић

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh