• Poljoprivreda

    Prinos pšenice rekordan – 2,88 miliona tona

     

    PreviewSlide

    Čuprić: Rekordan prinos, veći od prošlogodišnjeg za 20%

     

     

    Slide

    Prinos pšenice odličan- 2,8 miliona tona

     

     

    Ovogodišnji rod pšenice je za 20 odsto veći nego prošlogodišnji i sa skoro 600.000 hektara površina ostvaren je prinos od gotovo tri miliona tona pšeničnog zrna, rečeno je danas na sednici skupštinskog Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim najnerazvijenijim područjima Srbije.

    BEOGRAD – Ovogodišnji rod pšenice je za 20 odsto veći nego prošlogodišnji i sa skoro 600.000 hektara površina ostvaren je prinos od gotovo tri miliona tona pšeničnog zrna, rečeno je danas na sednici skupštinskog Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim najnerazvijenijim područjima Srbije.

    Šef Odseka za biljnu proizvodnju pri Ministarstvu poljoprivrede Milan Čuprić rekao je da je da su procene stručnjaka da je rod još već nego što zvanični podaci pokazuju.

    On je naveo da je prinos rekordan u poslednjih sedam godina, da je žetva završena i da je ostao samo manji broj površina na većim nadmorskim visinama.

    U Srbiji, kako je kazao, pšeničnog zrna ima na skoro 600.000 hektara površine, a ovogodišnji prinos je 2,88 miliona tona.Prošecno po hektaru ostvaren je prinos od 4,8 tona.

    „To je odličan rezultat jer površina je ista, a prinosi dobri“, rekao je Čuprić.

    On je dodao da smo prošle godine izvezli 1,1 milion tona pšenice, a ove godine će moći da se izveze 1,5 miliona tona.

    Domaće potrebe su, kako je naveo, zadovoljene, a najviše se našom pšenicom, ali i brašnom, snabdevaju tržista zemalja CEFTE, odnosno BiH, Crna Gora, Albanija, Makedonija.

    U te zemlje izvozimo 55 odsto količina, a ostalo u zemlje EU, od čega najviše u Rumuniju.

    Svetska proizvodnja pšenice ove godine je procenjena na nivou oko 738 miliona tona, što je dodao je Čuprić, takođe rekord u poslednjih sedam godina.

    Čuprić je podsetio da je pšenica berzanska roba i da nije moguće da postoji monopol pri određivanju cena.

    To znači da se cena utvrđuje na osnovu ponude i tražnje na tržistu.

    „Nadamo se da će cene vremenom da se menjaju i na svetskom tržištu i da će ići na gore“, rekao je Čuprić i naveo podatak da većina poljoprivrednika u Srbiji želi da prodaje pšenicu u vreme žetve kad je ona i najeftinija.

    Cena se u ovom momentu kreće od 14 do 15,5 dinara za kilogram.

    Trećina popljoprivrednika odlučuje se da je proda pre žetve, trećina tokom žetve, a trećina se za to opredljeju nakon žetve.Prve trgovine počele su kada je cena iznosila 16, 5 dinara za kilogram, dodao je.

    Čuprić je naveo da je za očekivati da jedan deo pšenice zbog visoke cene kukuruza „ide“ u stočnu hranu.

    „To nije ništa strasno, uobičajeno je i pozitivno za proizvođače jer će se povećati potržnja“, naveo je on.

    Čuprić kaže da postoje kalkulacije poljoprivrednika da je proizvođačka cena 20 dinara, a da je u ministarstvu urađena računica koja pokazuje da je proizvodna cena 10 dinara po kilogramu.

    „Država ipak ne moze da se meša i diktira cenu poljoprivrednih ili bilo kojih drugih proizvoda, pa tako ni pšenice“, rekao je Čuprić.

    On je ukazao da ima dovoljno skladišnih kapaciteta i da Direkcija za robne rezerve prema zakonu o trgovini više nema pravo da interneveniše na tržistu, već mora da održava strateške državne rezerve.

    Čuprić kaže da su državne rezerve dovoljno popunjene za tromsečni period i da zbog toga direkcija nije opredelila novac za intervenciju na tržištu.

    Poslanik Marko Milenković iz redova Srpske radikalne stranke (SRS) rekao je na sednici odbora da poljoprivrednici nisu zadovoljni cenom pšenice.

    On je dodao da prema njihovim procena prosečna proizvođačka cena te kulture 20 dinara uza kilogram.

    On je kazao da je u Topličkom okrugu ovogodišnji rod pšenice za oko 15 do 20 odsto veći od prošlogodišnjeg.

    Naveo je da je u Prokuplju ovogodišnji rod pšenice 9.264 tona, odnosno da je pšenica posejana na 2.574 hektara a da je prosečni prinosi oko 3,4 tona po hektaru, dok je u opštini Blace rod pšenice 6.275 tona a prosečan prinos oko 3,6 tona po hektaru.

    U opštini Kuršumlija pšenica je posejana na 1.144 hektara, a prosečan prinos je 3,4 tona po hektaru, što znači da je rod oko 3.889 tona.

    U opštini Žitorađa požnjeveno je 11.083 tona pšenice sa oko 3.000 hektara, što znači da je prosečan prinos bio oko 3,8 tona po hektaru, rečeno je na sednici.

     

    Link Izvora

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com