• Ekonomija

    Приватизацији нигде краја – Решење за државна предузећа до 31. маја готово немогућа мисија, ко плаћа цех?

    Судбина преосталих 11 државних предузећа заштићених од наплате потраживања: „Галенике“, РТБ „Бора“, „Ресавице“, „Yumca“, „Траyала“, „Политике“, ФАП-а, „ХИП Петрохемије Панчево“, „Икарбуса“, „Индустрије каблова Јагодина“ и „Азотаре“, требало би да буде разрешена до 31. маја, до када би требало да буду продата или да оду у стечај.

    Фото: www.ekapija.com Фото: www.ekapija.com

    Пословање сваког предузећа се пажљиво разматра и тражи најоптималније решење, уверавало је Министарство привреде пре избора у Србији, уз обећање да избор нове Владе неће одложити или успорити овај процес.

    Иако смо желели да потврдимо да ли ће се обећано испунити, из Министарства привреде нисмо успели да добијемо одговор, и након једнонедељног еКапијиног покушавања да сазна каква ће бити судбина ових 11 предузећа.

    У најновијој анализи Фискалног савета упозорено је да би опстанак тих предузећа, у државном власништву, годишње оптеретио буџет више од 200 мил ЕУР, јер све ове фирме послују са губицима и не сервисирају обавезе. Нерешавање статуса 11 предузећа, која 1. јуна остају без заштите од поверилаца, у којима је запослено око 19.000 радника, по оцени Фискалног савета, има потенцијално највећи удар на јавне финансије.

    А стратешких партнера или купаца за та предузећа, колико је широј јавности познато – нема. Изузета је једино „Галеника“ за коју је 1. марта оглашена продаја, али без успеха, па је рок за подношење пријава за учешћа на тендеру продужен до 27. маја.

    Премијер Србије Александар Вучић тврди да постоје инвеститори, који су заинтересовани за куповину „Галенике“, али из стечаја.

    – Заинтересовани инвеститори би да купе имовину „Галенике“ по цени од 30 до 40 мил ЕУР, а дугови компаније су око 220 мил ЕУР. И то је боље него да „Галеника“ и даље прави губитке – рекао је Премијер на конференцији за новинаре 11. маја у Влади Србије. Том приликом је навео да тренутно „Галеника“ не прави губитке, али да има обавезе из ранијег периода када је фабрика узимала „катастрофалне кредите“.

    Министар Жељко Сертић је више пута истакао да ће са РТБ „Бор“ и „Ресавицом“ бити проблема. РТБ „Бор“ је 17. маја предао Привредном суду у Зајечару Унапред припремљени план реорганизације (УППР), који треба да омогући наставак рада тог предузећа уз заштиту од поверилаца у наредних шест месеци. РТБ Бор је једини произвођач бакра, злата и сребра у Србији, метала који су, берзанска роба, што уопште није занемарљива чињеница. Такође, не треба минимизирати ни податак да РТБ „Бор“ у свом систему запошљава више од 4.500 радника.

    Значајни за Србију су и рудници „Ресавица“, који имају сировински потенцијал у лежиштима угља од око милијарду тона. То јавно предузеће, које повезује девет рудника угља с подземном експлоатацијом, запошљава 3.845 радника.

    Председник скупштине Јагодина, Драган Марковић Палма, 12. маја је рекао да је држава за решавање статуса „Индустрије каблова Јагодина“ понудила УППР, који омогућава опстанак предузећа и наставак пословања. Треба нагласати да су укупни дугови фабрике око 120 мил ЕУР, од чега је половина према држави, а половина према комерцијалним повериоцима и радницима.

    И ПКБ је једна од рана државе, која се продубљује самим тим што није реално очекивати да ће до 1. јуна сви повериоци ПКБ-а поднети захтев за наплату чак 70 мил ЕУР, колико ово предузеће тренутно дугује.

    Да Влада помери рок за решавање судбине задужених предузећа у реструктурирању не би било ништа ново. Без обзира на сав оптимизам, преостале две недеље су изузетно кратак временски период да би се нагомилани проблеми ових предузећа решили, као и статус на десетине хиљада радника ових фирми.

    Зато је реалније очекивати да ће за један број предузећа Влада ипак продужити рок, или за неколико месец или до краја године.

    Док се чека разрешење судбине ових предузећа, рачуни појединих се зидају. „Петрохемија“ за гас и струју дугује више милијарди динара, а само НИС-у су остали дужни око 23 милијарде динара. Међу заштићеним фирмама које су велики дужници за енергенте су „Азотара“ и „Ресавица“, које су дужне око 40 милијарди динара за гас, колико дугује остатак привреде према проценама економских аналитичара.

    На питање да ли ће коначно ове године приватизација бити завршена, Александар Влаховић, бивши министар приватизације у влади Зорана Ђинђића, рекао је да је „приватизација одавно завршена, а ово што се данас налази у такозваном поступку приватизације, сем пар великих предузећа, само је израз неспремности да се јасно каже да су та предузећа заправо у стечају“.

    Управо због тога, Влаховић је последњих неколико година сугерисао свим креаторима економске политике, а посебно онима који су одговорни за процес приватизације, да се коначно одређивање титулара својине спроведе применом стечајног механизма.

    – Наравно, стечајни поступак мора да буде ефикасан. На крају, ако нема заинтересованих за куповину предузећа без дугова, или економских делова предузећа, треба спровести ликвидациони поступак. На тај начин ће макар део имовине пронаћи свог купца, што значи да ће кроз ‘brownfield’ инвестирање бити искоришћен за почетак нове, здраве пословне активности – био је одлучан том приликом Влаховић.

    Параван за малверзације?

    Саша Радуловић, председник покрета „Доста је било“ и бивши министар привреде, оценио је за „еКапију“ да је процес приватизације у Србији параван за пљачку, те да се ту до сада није ништа променило.

    – Видели смо да се приватизација одвија уз помоћ тајних, коруптивних уговора, нетранспарентних државних субвенција на штету грађана и преузимањем дуговања, која су дугогодишњи губиташи, вођени неспособним партијским кадровима направили, сваљивањем дугова на здраве фирме и њихово спречавање да послују тржишно, као што је случај са Аир Сербиа и Аеродромом, или намерним гашењем фирми да би се неко домогао вредног грађевинског земљишта, што је најчешће у Србији био случај – каже Радуловић.

    Саговорник еКапије додаје да иза свих ових случајева стоји спрега партократије и појединачних интереса домаћих и страних бизнисмена блиских политичком врху у Србији. Центар те пљачкашке приватизације, према његовом мишљењу, је садашњи премијер, Александар Вучић.

    – Да парафразирам Верицу Бараћ, која је хероина борбе против корупције и са којом сам дуго година радио на расветљавању таквих случајева, ништа се неће променити док је на власти Александар Вучић, па ни процеси који се одвијају са фирмама у реструктурирању. У свету је познато како се ради реструктурирање. Прво се направи прво лична карта предузећа, јер мора да се зна тачно шта се продаје, одвоје се дуговања и утврди тачно имовина предузећа. Затим се понуди на тржишту. Нема озбиљног купца на целом свету који би купио ‘мачку у џаку’, осим ако није у неком коруптивном ‘дилу’ са влашћу – каже Радуловић за еКапију.

    Приватизација медија

    Свођење рачуна није заобишло ни медије. Од 73 медија која су ушла у процес приватизације, за њих 50 био је оглашен јавни позив за продају. Генерални секретар Удружења новинара Србије Нино Брајовић, каже за „еКапију“ да је од тога приватизовано 34, али је у међувремену приватизација РТВ Пруге из Лајковца поништена.

    Угашено је 20 медија, рачунајући и Новинску агенцију Танјуг, 2 медија су променила делатност, а њих 16 ће се приватизовати преносом капитала без накнаде. Од тих 16 медија, осам је већ добило Решења о преносу бесплатних удела. Брајовићев став је да РТВ Пруга из Лајковца може да буде приватизована на два начина – преносом капитала или новом продајом. И поред неуспешне приватизације, нити покренутог поступка ликвидације, Радио Пожаревац нема услова за пренос капитала.

    Ипак, највише прашине и даље се вијори око Танјуга. Ситуација изглада овако: званично је Танјуг угашен, законски фирма не постоји, сви радници су отпуштени да би половина радника била враћена на посао, а хонорарни уговори им се продужавају сваких месец дана. При томе своје услуге наплаћују, а фактуре потписују. Из Министарства привреде нису желели да доставе одговор када ће и на који начин бити решено ово питање. За то време, обавештени извори кажу да ће овај проблем бити ‘сервиран’ новој влади и да пре њеног формирања засигурно „фантомска агенција“, како називају Танјуг, наставља да ради у „полуилегали“.

    Генерални секретар Удружења новинара Србије Нино Брајовић каже како се УНС нада да Танјуг неће престати да ради.

    – Најбоље решење би било да се запосленима и бившим запосленима у Танјугу омогући пренос капитала без накнаде, што је Закон прописао за све медије, па и за националну новинску агенцију. Менаџмент Танјуга није расписао јавни позив за упис бесплатних акција иако је, према нашем мишљењу, био дужан да то уради након две неуспешне продаје – каже Нино Брајовић.

    Наш саговорник оцење да би пренос капитала без накнаде био добро решење. При том, како каже треба да се има у виду чињеницу да „Танјуг већ неколико месеци са значајно смањеним бројем ангажованих сарадника, искључиво хонорараца, успева да опстане на тржишту“. То би значило бољу понуду на тржишту агенцијских вести и конкуренцију која је неопходна и на медијском тржишту.

    Радници стигли до Стразбура

    Око 100.000 некадашњих радника друштвених предузећа, која су приватизована и отишла у стечај од 2001. до 2010. године, још увек чека да им држава Србија, по одлуци Европског суда за људска права у Стразбуру, исплати заостале плате.

    Дуг државе тим радницима је око 300 мил ЕУР. Иако не траже да их држава одмах исплати, очекују да се утврди програм и план када ће државни органи спровести одлуку из Стразбура.

    Без обзира на који начин буде решена судбина државних предузећа, очекује се да број од 100.000 радника, који траже решење свог случаја у Европском суду за људска права, не буде десетоструко увећан.

    Аутор: Јелена Ђелић

    Извор: www.ekapija.com

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com