Детективску лиценцу и легитимацију ускоро би требало да добије 16 полазника обуке након што положе испит у МУП-у Србије. То је само почетак, јер да би радили овај посао, детективи прво морају да „одраде” шестомесечни приправнички стаж. Такође, уколико желе своју агенцију, мораће да издвоје позамашну суму новца, између осталог и за опремање канцеларије која мора да има сертификовани видео-надзор и аларм, касу отпорну на ватру, фиксни телефон, факс, агрегат.
Све када се сабере без почетних 5.000 евра није могуће почети овај посао, каже за „Политику” приватни детектив Стеван Ђокић. Он додаје да обука за детективе у МУП-у кошта око 20.000 динара, а лиценца око 50.000 динара, али и да је градиво које кандидати пролазе за две недеље курса – преобимно.
„Литература одговара градиву двогодишњег студирања на Криминалистичко-полицијској академији. У оквиру те две недеље постоји и практична обука, али је она недовољна. Пракса је остављена за приправнички стаж”, каже Ђокић.
У МУП-у за „Политику” наводе да се обука реализује кроз 80 наставних часова, од тога 69 теоријских и 11 вежби.
Према подацима Привредне коморе Србије, Групација детективских агенција броји 35 чланова, а реч је о агенцијама које су се овим послом бавиле и пре доношења Закона о детективској делатности, због чега, како наводе у МУП-у, нису лиценцирани у складу са овим законом.
Детектив Ђокић објашњава да ове агенције, као и његова послују по новом закону и да им је остављена могућност да се „самолиценцирају”.
„Уколико имамо пет година искуства у послу приватног детектива или пословима који се баве безбедношћу, довољно је да са потврдом изађемо на полагање испита за добијање лиценце”, каже Ђокић.
Међутим, време када су детективи у Србији могли да тајно прате, снимају или фотографишу давно су прошла. Нови закон свео је овдашње Шерлоке на административне раднике – претраживаче база података доступних свим другим грађанима.
„Можемо да тражимо информације од јавног значаја, што је доступно било ком грађанину. Више не можемо да користимо џи-пи-ес локатор или камере који су нам помагали у истрагама. Како сада некоме да докажемо да га партнер вара?”, пита Ђокић.
Са друге стране, он каже да дискреција више не постоји, будући да клијент из суда мора да донесе овлашћење којим га унајмљује са детаљним образложењем због чега.
„Већину послова одбијамо јер морамо да се прилагодимо закону. Најчешће се бавимо малолетничком делинквенцијом и прикривањем у прељуби”, тврди Ђокић.
Детективи у Србији, како за „Политику” наводе у МУП-у, могу да обрађују податке о несталим особама, бегунцима од закона, особама које су кориснику одређене услуге проузроковале штету, које противправно и анонимно нуде одређене услуге, као и о изгубљеним или украденим предметима. Путем медија детектив може да објављује фотографије несталих особа и предмета, да нуди награде за добијање података, информација и доказа.
„Уз образложени захтев, детектив може да добије податке о боравиштима и пребивалиштима особа, власницима моторних возила и пловила, полисама осигурања, власницима непокретности, пензијском и инвалидском осигурању, подацима из судских списа у случајевима кад на то има право корисник услуга и подацима из државних архива”, наводе у МУП-у.
Приликом обављања послова, кажу у полицији, детектив може да употреби ватрено оружје и физичку снагу али искључиво у сврху заштите сопственог живота и телесног интегритета и то само ако на други начин не може да одбије истовремени, непосредни противправни напад.
