Ниш: Привредни суд поводом накнаде за обраду кредита пресудио у корист банке
Привредни суд у Нишу донео је овог месеца пресуду у корист једне банке коју је клијент тужио због наплате накнаде на име обраде кредита.
Суд је, пресудом донетом 1. фебруара ове године, такође обавезао подносиоца тужбеног захтева да банци плати судске трошкове у износу од 13.500 динара, пише у пресуди чији је факсимил Удружење банака Србије доставило Тањугу.
Kорисник кредита је у тужбеном захтеву тражио да се утврди ништавост члана из уговора о кредиту о његовој сагласности да банци плати 0,4 одсто накнаде од номиналног износа кредита, као и да му банка исплати износ наплаћен по том основу увећан за законску затезну камату. Уговор о кредиту је клијент потписао са банком 1.марта 2010.
Тужилац је свој став о ништавости те уговорне одредбе засновао искључиво на чињеници да таква могућност није прописана у члану 1065 Закона о облигационим односима, што је, како наводи суд, проистекло „из погрешног закључивања да је забрањено оно што није изричито дозвољено“.
„Закон о банкама у члану 43 изричито помиње могућност јединственог начина обрачуна и објављивања трошкова, камата и накнада банкарских услуга, нарочито по основу депозитних и кредитних послова. Из наведене одредбе проистиче да је наплата трошкова и накнада банкарских услуга по основу кредитних послова дозвољена и стандардна пракса у области банкарских услуга по основу кредитних послова“, пише у одлуци суда.
Такође се наводи да је Законом о заштити корисника финансијских услуга предвиђено да уговор о кредиту као обавезне елементе садржи врсту и висину свих накнада које падају на терет корисника кредита, уз одређење да ли су фиксне или променљиве, а ако су променљиве – периоде у којима ће их банка мењати.
Привредни суд у Нишу напомиње да је уговарање обавезе корисника кредита да банци надокнади трошкове обраде кредитног захтева и праћења уговора у сагласности с прописима Европске уније, односно с Уредбом Европског парламента и Савета од 23. априла 2008. године о кредитним уговорима са потрошачима.
Одбацујући тужбу клијента, суд је навео да је накнада трошкова банци од 0,4 посто одобреног износа кредита знатно испод стандардних банкарских трошкова у региону и државама ЕУ, и да је у поступку утврђено да је банка на јасан и транспарентан начин објавила услове пословања којима се предвиђа и накнада при пуштању кредита.
„Обавеза корисника кредита на плаћање банкарских трошкова је у предметном случају јасно и прецизно унета у садржину уговора о кредиту, те је његовим потписивањем тужилац изразио сагласност с таквом обавезом“, закључио је суд, констатујући да је тиме искључена и могућност повреде начела аутономије воље потписника уговора.
Извор: Танјуг
