• Ekonomija

    ПРИВРЕДНИЦИ И КЊИГОВОЂЕ У “КАНЏАМА“ БИРОКРАТИЈЕ

    STALNO NOVE VERZIJE

    Предаја завршних рачуна и ове године створила огромне проблеме рачуновођама и привредницима

    Финансијски извештаји су основ за имплементирање јавних прихода, оцену и процену економског раста Србије, доношење значајног броја судских одлука, контролу финансијског сектора од стране Народне банке Србије и оцену бонитета.

    Miodrag Peric, predsednik udruzenja racunovodstenih uslugaИз свих тих разлога рачуновође су чувари јавних интереса.

    Задатак рачуновође је не само да евидентира пословне промене у пословним књигама, већ и да тачно и на време обрачуна пореске обавезе, као и да истинито саставља финансијке извештаје.

    “Захваљујући лошем Закону о рачуноводству,   финансијско  извештавање је веома неквалитетно.

    Закон ни једном речју не помиње рачуновође нити услове које неко треба да испуни да би водио пословне књиге.

    Рачуновође којих у Србији има преко 40000, сврстане су у ред слободних професија.

    Miodrag Peric, predsednik udruzenja racunovodstenih usluga 2Осим послодаваца који траже што јефтинијег и послушнијег књиговођу, друге баш и не занима наша професија.

    Агенција за привредне регистре (АПР) наставља вишегодишњу  праксу да пред предају финансијских извештаја, мења свој апликациони систем.

    Крајем јануара 2017. године, без икакве најаве, АПР је променио систем за потписивање финансијских извештаја својом новом апликацијом Нексу“ каже председник Удружења рачуноводствених услуга Миодраг Перић.Jasmina Kostic 2

    Свака промена система за рачуновође је додатни трошак. Рачуновођа који није имао барем “WINDOWS” 7 оперативни систем, морао је да купи нови рачунар и нови програм, који ће подржати апликацију.

    “Изузетно је скупа стручна подршка за бројне софтверске промене. Сајт АПР-а се касно ставља у употребу књиговођама за предају завршних рачуна. Лакше би нам било да је у функцији од јануара, а он никада не ради пре 1. фебруара. У току укуцавања често због оптерећења пада систем. Зато сам принуђена да радим ноћу.

    Стално морамо да пратимо техничке иновације, скидамо драјвере, ажурирамо софтвере, инсталирамо нове програме.

    Због притиска и проблема које доживљавамо, колегеница из Новог Сада је 27. фебруара због исцпљености и стреса завршила на инфузији у Хитној помоћи“ каже Јасмина Костић, рачуновођа из Ниша.

    Sasa Nikolic У мањим срединама је ситуација је према речима рачуновођа још тежа.

    “Током фебруара радио сам по 16, 17 сати дневно.

    Био сам на ивици издржљивости.

    Отказивали су електронски сертификати, било је много проблема са техником, падао је сајт АПР-а. Имам стотинак корисника услуга агенције у којој је запослено седморо књиговођа.

    Најтежи посао књиговођа нема везе са рачуноводством, већ са техником и програмирањем. Било је стресно, напорно, понекад и неиздрживо за све нас“ поручује Саша Николић рачуновођа из Алексинца.    Aleksandar Jovanovic

    Његов колега из Пирота Александар Јовановић жестоко критикује постојеће стање. “Књиговоством се бавим 27 година.

    Никада није било теже урадити и предати завршни рачун.

    Чак и када није било компјутера на располагању, када смо све радили ручно, било нам је лакше и мање стресно.

    Стално нам се намећу нове обавезе попут оне да ми шаљемо извештаје Агенцији за спречавање прања новца и финансирање тероризма“ рекао је Јовановић.

    Vjekoslava AvramovicНешто су другачија искуства Вјекославе Аврамовић из Београда.

    “АПР је имао техничку подршку. Уколико сте имали срећу, као ја, да Вам се јаве, проблеми су уз њихову помоћ могли да се решавају.

    Највећи проблем у Србији је што сертификациона тела нису усагласила своје програме.

    Ја сам морала да набавим четири рачунара са четири различита програма да бих могла да функционишем.

    У супротном, ако немате такву техничку опремљеност, сертификати међусобно искључују једни друге и обарају програме“ каже Вјекослава Аврамовић.Miodrag Peric, predsednik udruzenja racunovodstenih usluga

    У српском привредном амбијенту, рачуновође више не морају да познају рачуноводство, али морају да знају програмирање, истиче председник Удружења рачуновођа Миодраг Перић

    “Да би успели да предамо финансијске извештаје, морамо да ангажујемо  програмера, који свој рад наплаћује 40 евра по сату.

    Књиговођа води пословне књиге и за 30 евра месечно.

    Нормално, трошак програмера је на терет књиговође, јер послодавац не зна како се шаље финансијски извештај.

    Њему је битно, да ли је књиговођа сачинио жељени резултат пословања?

    Вероватно ћемо и јануара 2018. године бити сведоци надоградње техничке инфраструктуре, а ако буде  пара пореских обвезника, можда се и поново мења“ закључује резигнирано Перић.

    Љ.П.

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com