• Novosti online

    Професори и декани постају функционери

    Сви чланови Савета Универзитета у Београду (УБ) ускоро ће бити сматрани функционерима, као и представници појединачних факултета у том истом телу, после иницијативе коју је покренула Агенција за борбу против корупције. То је на последњој седници Савета УБ обелоданила ректорка проф. др Иванка Поповић, нагласивши да је информација потврђена у одговору агенције упућеном 3. априла Фармацеутском факултету, који је затражио тумачење њене одлуке.

    Ректорка је појаснила да ће агенцији упутити списак имена чланова Савета УБ, који онда постају функционери, а да постоји обавеза пријављивања имовине уколико им је обављање те функције плаћено.

    – Будући да нико од чланова савета не прима накнаду за то што учествује у раду овог универзитетског тела, по том основу не постоји обавеза пријављивања имовине – истакла је ректорка Поповић.

    У Мишљењу Агенције за борбу против корупције од 30. јануара је наведено да је, према Закону о Агенцији, „функционер свако изабрано, постављено или именовано лице у органе Републике Србије”, као и да је, према члану 43 Закона о високом образовању прописано „да је орган управљања универзитета савет”. То значи да обавеза важи за све универзитетске и факултетске савете у земљи, а у мишљењу агенције напоменуто је још да су сви чланови савета функционери, без обзира на то да ли су представници установе, студената или оснивача. Прописана је и обавеза функционера савета да, уколико је изабран на неку другу функцију, или више њих истовремено, за то затражи сагласност агенције у року од три дана од дана избора, постављења или именовања, али и да је обавести о престанку функције у року од седам дана.

    На последњој седници савет је усвојио и извештај о финансијском пословању пет задужбина и четири фондације УБ у 2018. години. Како је закључио и сам проф. др Александар Поповић, председник Савета УБ, извештај није баш сјајан и важи за период када је у овом телу била претходна представничка гарнитура. Изузев здања, попут Задужбине Светозара Видаковића и жене Магдалене, које има пословне и стамбене просторије за издавање, па због тога позитивно послује, већина њих је 2018. годину заокружила са губитком. Тако, на пример, Фондација „Сестре Булајић” бележи губитак од 500.000 динара због исплате новчаних награда за дипломске радове из области архитектуре, а да притом није остварила никакву добит. Задужбина Милана Стефановића Смедеревца и супруге Даринке такође је пословала са губитком, како је објашњено, због судског спора са компанијом „Николас”, али управитељи очекују позитивну судску одлуку и покривање тог минуса.

    – У појединим случајевима губици задужбина и фондација забележени су и због исплата хонорара члановима жирија који су додељивали награде. Пропусти попут тог више се неће догађати док ја будем председавао Саветом УБ – нагласио је Поповић.

    Додао је да је стари закон о реституцији направио грех према Српској академији наука и уметности, Матици српској и Универзитету у Београду и да се нада да ће последња варијанта новог закона која се налази у Влади Србије исправити нанете неправде и омогућити отклањање грешака из прошлости.

    Влада никако да именује своје представнике за Савет УБ

    Савет Универзитета у Београду ради у окрњеном саставу иако је, после доласка нове ректорке, формиран крајем прошле године. Изостанак било којег члана доводи у питање кворум за рад тела које управља највећим универзитетом у земљи јер Влада Републике Србије готово пола године није именовала својих 12 представника у Савету УБ. Ситуација је зачуђујуће апсурдна с обзиром на то да представници Министарства просвете готово при сваком заседању помажу раду овог тела, па се на претпоследњој седници Савета УБ накратко појавио чак и министар Младен Шарчевић.

    Link Izvora

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com