Највећи произвођачи кафе у Србији траже да им држава дозволи истицање акцизне маркице на својим производима што би могло да буде решење за почетак сузбијања шверца и борбе са нелојалном конкуренцијом.
Процене су да је око 20 одсто тржишта кафе у сивој зони, да су губици произвођача, али и државе због тога огромни. Због нелегалне трговине буџет је, према неким проценама, годишње оштећен више милиона евра. И поред евидентног губитка у Министарству финансија овакву меру за сада не разматрају, али су за „Политику” рекли да се „таква могућност у неком наредном периоду не искључује”.
– Ако већ плаћамо порез на име акциза не видимо разлог да и не истичемо акцизну маркицу на наш производ, као што то чине други произвођачи акцизне робе – каже Андреј Беле, генерални директор „Гранд” кафе. Он каже да је та ознака доказ да је роба прошла легалан увоз и да су царина и акциза на тај производ плаћене. По његовим речима маркица, као саставни део декларације, не би поскупела готов производ.
Од акциза на кафу држава је прошле године зарадила око 2,5 милијарди динара (око 20 милиона евра). Акциза на кафу се плаћа, али се на паковање не истичу акцизне маркице, што није случај са цигаретама, жестоким алкохолним пићима или брашном… Кафа се у Србију највише увози из Бразила, а највеће количине шверцоване сирове кафе улазе преко Црне Горе и Косова. Према проценама, два највећа домаћа произвођача („Штраус” и „Атлантик група”) покривају око 85 одсто тржишта, док је остатак тржишта распоређен на још свега неколико озбиљнијих произвођача и више од 200 малих пржионица.
У министарству финансија објашњавају да је обележавање акцизним маркицама појединих производа питање националног законодавства. У државама у окружењу, рецимо у Хрватској и Црној Гори на кафи се не истиче акцизна маркица. Овакву праксу има само Босна и Херцеговина, која покушава да се на тај начин избори са шверцом. У Словенији и Македонији произвођачи кафе нису оптерећени тим наметом.
Синиша Даничић, генерални директор компаније „Штраус Адријатик”, каже да је Србија једна од ретких земаља где се кафа и даље сматра луксузним производом за који се плаћа акциза. Већина земаља у окружењу их је укинула, а последња је била Румунија од 1. јануара ове године.
– Огроман проблем за нас произвођаче је велики раст количине шверцоване сирове кафе. То се негативно одражава на конкурентност на тржишту нас који редовно измирујемо све обавезе према држави – истиче наш саговорник, додајући да се овај произвођач залаже и за постепено укидање акциза на сирову кафу.
– Свесни смо да је приход који држава остварује од акциза значајан. Али постепено укидање акциза учинило би сирову кафу мање атрактивном за шверц, а остварили би се и већи приходи од ПДВ-а на промет кафе – сматра наш саговорник. Каже и да су државне институције показале спремност да реше поражавајућу ситуацију у којој се налазе произвођачи.
Према директиви Европске уније земље чланице имају право да уводе акцизу и на друге производе (осим на ону која се обавезно опорезују акцизом – дуванске производе, алкохолна пића, енергенте) те је опорезивање акцизом кафе (а самим тим и обележавање маркицама) остављено земљама чланицама ЕУ.
Сирова кафа која се шверцује не пролази контроле. Упркос томе, овакви производи се потпуно равноправно пласирају на тржиште али по знатно нижим ценама. Таква кафа нема сигурно и безбедно порекло, нижег је квалитета и доста се меша са сурогатима као што су – соја, кукурузно брашно, наут, сточни грашак, па чак и жир без адекватног а најчешће и без било каквог декларисања на паковању.