Novosti online

Прокељ богат витамином Це

Прокељ је поврће из фамилије купуса на који највише и подсећа, али је знатно мањи. У истој фамилији се налазе и кељ, раштан, келераба, броколи. Ово поврће је најчешће величине ораха, округао баш и као његов „велики брат” купус; није богат калоријама, али зато минерала, влакана, биљних протеина и витамина има у изобиљу.

То је поврће које садржи значајне количине витамина, фолне киселине и дијеталних влакана.

Калоријска вредност прокеља је 43 калорије у 100 грама, а у тој количини садржи: угљених хидрата девет грама (шећера 2,2 грама, влакана 3,8 грама), масти само 0,3 грама и беланчевина 3,4 грама. Прокељ садржи значајне количине витамина Це и витамина Ка, док нешто мање има витамина А и комплекса Бе витамина. Прокељ садржи и разне минерале: гвожђе, калцијум, фосфор, магнезијум, калијум, цинк и натријум.

Верује се да је ово поврће добро као превентива за појаву рака дебелог црева зато што садржи синигрин. Друго хемијско једињење, сулфорафан, које прокељ такође садржи има снажно антиоксидативно дејство и такође помаже у борби против рака.

Припрема са гледањем на сат
Одсеците крајеве прокеља и огулите листове који су напола огуљени. Кувајте их у води или на пари или их пржите са мешањем у воку. Ако користите мање главице, оне ће се брже припремити и мање ће изгубити храњивих материја. Савет је да се не претерује са термичком обрадом, јер ће прокељ постати превише мекан и сив, и добиће опор и интензиван горкаст укус.

Прокељ такође садржи и индол-три-карбинол, једињење које утиче на блокирање ћелија рака, тако што поправља штету на ћелијама ДНК ланца. Ипак ово није магично биље, па пацијенти који узимају антикоагуланте не смеју да га конзумирају у већим количинама, јер садржи витамин Ка.

У исхрани се најчешће једе као прилог, али и као салата. Могуће га је припремити на много начина, што зависи и од рецепта и намене. Пожељно је да се припрема истог дана када је купљен или дан после куповине јер, за разлику од купуса, не одржава се дуго у свежем стању а и мора да се држи у фрижидеру. Ако се превише кува развиће специфичну горчину па мора да се води рачуна и о времену барења. Ако се прокељ кува у води, одређена количина поменутих једињења деградира, па га је најбоље кувати га на пари или га припремати на начин „пржи-мешај”.

Прокељ је узгајан од старих времена, чак се јео и у старом Риму. Пре неких 500 година постао је популаран на подручјима данашње Холандије и Белгије. Узгаја се широм света и доступан је и у нашим маркетима.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh