Novosti online

Пролетери свих земаља, угасите светло

Како се осећа човек који је за годину дана изгубио 35 одсто своје имовине? Питајте Мексиканца Карлоса Слима. Он је са првог на склизнуо на четврто место Форбсове листе најбогатијих људи на свету. Сада има нешто више од 50 милијарди, а до прошле године рачунао је са 77 милијарди и сто милиона долара.

Одлучио се да уштеди у Шпанији, па су сви његови руководиоци из огромног грађевинске фирме (ФЦЦ), чији је власник недавно постао, по његовом налогу, декретом забранили светло после 19 часова. Свако ко жели или мора да дође да ради ноћу нека од куће понесе свећу, као у 19. веку.

Или нека се упусти у папирологију и испуњавање формулара, па ће му, буде ли потребе или добре воље, дозволити изнимно да се та канцеларија напаја струјом и да упали светло. Електрика се иначе аутоматски искључује кад почне да пада мрак у свим управним и чиновничким просторијама ове корпорације.

У питању није уштеда на сијалицама, већ је на делу нова филозофија у корпоративном пословању.

Они који желе да задрже своје профите мало су се упутили у психологију рада и нерада: бројни стручњаци за људске ресурсе, класа која расте у профитабилним корпорацијама, установили су и на истраживањима доказали, како нико није у стању да губи толико времена као радник закован за столицу на радном месту.

Зато му треба створити илузију да има толерантног и хуманог послодавца. А такав је, по модерним изучавањима, напустио „културу присутности”, идеју да свако мора да одседи осам сати, или више, радио – не радио. Шефови су се уживели у улогу синдикалиста, које су претходно искоренили из својих фирми.

Мексико зову Слимоландија због монопола који над многим гранама привреде држе корпорације Карлоса Слима, а овај милијардер је пре две године најозбиљније предлагао да се радна недеља скрати на три дана.

Радници би по њему требало да продуже на десет или једанаест сати тродневно радно време а да се остала четири дана посвете свом животу ван плаћеног посла.

То би их, по Слиму, учинило срећнијим и по логици ствари продуктивнијим, а отворило би многа нова радна места, за незапослене. Уједно, процветао би нови предузетнички сектор – пакет-аранжмани за четвородневну забаву, туризам или културно уздизање.

Таман да брзо потрошиш оно што си зарадио у претходна три дана. И да новац вратиш ономе који ти га је и дао – приватном предузетнику.

Ни у Шпанији, ни у Мексику још није заживело друштво какво се проповеда у Слимоландији, али у многим корпоративним срединама на Иберијском полуострву раднике више не терају да се у минут укуцавају и искуцавају.

У шпанској Електродистрибуцији, на пример, отворена је берза слободног времена. Сваки радник има бесплатне „акције” од 70 сати, и може да их утроши на шта год жели ако се његов шеф сложи.

Уместо да измишља изговоре, када му се одлази са посла, он једноставно може да уз сагласност са шефом прода два-три или двадесет сати. За њих добија слободно време. Ако свих седамдесет сати успе да спуца на разбибригу или своје потомство, може да бира код кога му је боље да се задужи.

Од колеге који је уштедео гомилу својих акција, може да откупи још слободног времена, по цени радног часа. Ако влада несташица, обратиће се послодавцу, па ће му фирма „продати” слободне дане или додатни годишњи одмор. То је фер игра у којој се тачно зна колико шта кошта. Све функционише по тржишним принципима.

Група истраживача које цитира мадридски дневник „Мундо” направила је листу најчешћих изговора који су у оптицају кад се „бежи” са посла.

Више од половине шпанских радника (52 одсто) раније излази са посла, уз објашњење да има „заказан преглед код лекара”.

Друго најчешће оправдање за превремено напуштање радног места: дотичном запосленом је позлило, или је повраћао или је изгубио свест, али тако да то нико није видео (27 одсто). Трећи по учесталости изговор је „поплава у стану” (17 одсто).

Али, како је утврђено у истраживању „Шпански радни дан”, обављеном у току марта ове године, један од три испитаника на узорку већем од 2.000 запослених често користи лажни изговор, како би искористио неки сунчан дан за одмор, забаву или рекреацију. По истом овом налазу, највише забушавају грађани престонице, а најмање становници Валенсије и Баскије.

Што се тиче шефова, они су свуда исти, бар у Шпанији. И они из Барселоне и они из Мадрида, или Севиље остају на послу све дуже, „јер им се не иде кући”, како објашњавају испитаници. То све остале подређене ставља у незгодну ситуацију.

Да би се показали као ревносни, службеници заједно са шефом загревају своју столицу све док газда не крене из канцеларије. Без обзира на то што им је званично радно време одавно истекло. На овакву праксу, сопственог, „ничим неизазваног” повлађивања шефовим навикама, пожалило се чак 78 одсто испитаника.

Судећи по шпанским налазима, најнеотпорнији на обавезу да одседе осмочасовно време на послу јесу млади, или генерација миленијумаца. Иако међу високообразованим двадесетпетогодишњацима има процентуално највише незапослених, они који су имали срећу да добију радно место не подносе да се задржавају на послу ни минута више од онога што им је прописано уговором.

Врло често „морају код лекара”, или им је избила „поплава у стану”, а дешава се чак и да им исти деда оде на онај свет три пута у шест месеци.

Сваки успешни предузетник, а поготово онај који се налази на Форбсовој листи најбогатијих на свету, познаје психологију радника у својој корпорацији. Њему је у интересу да му колектив буде срећан и задовољан.

Португалски писац Руи Зинк недавно ми је рекао да је страх од губитка посла, уз ужасавање од тероризма, један од највећих кошмара овог века. Људи су спремни да раде без наднице, само да би се мање бојали и да не би остали без посла.

Али и бизнисмени страхују да ће остати без талентованих радника и није им у интересу да запослени загревају столице и симулирају радну дисциплину. Карлос Слим није једини који тражи најбоље решење.

Па у његовој фирми у Мадриду чак и шефови који хоће да раде до дубоко у ноћ морају са собом да понесу свећу. Мексиканац им поручује да и над шефом има шеф.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh