Од нашег сталног дописника
Подгорица – Црна Гора је пригодним свечаностима обележила 13 година од одржавања референдума на којем се одвојила од тадашње Државне заједнице Србије и Црне Горе и прогласила независност. На референдуму 2006. године, према званичним резултатима, гласало је 419.240 грађана или 86,5 одсто од укупног броја бирача. За независност је гласало 55,5 одсто грађана.
Премијер Душко Марковић је пре два дана оценио да је црногорска економија „најбрже растућа, са највећим стандардом у региону ван земаља ЕУ”.
Он је додао како „ово не желе да виде и признају не само они који су опоненти власти, него и историјски противници постојања и сваког напретка независне Црне Горе”.
И за председника Мила Ђукановића Црна Гора је „данас држава која је регионални лидер у развоју економије, све привлачнија инвестициона и туристичка дестинација, с реалним изгледима за динамизирање раста и побољшање квалитета живота грађана”.
Подржаваоци власти у Подгорици сматрају да је земља од проглашења независности остварила бројне успехе од којих је на међународном плану то, пре свега, улазак у НАТО, као и рад на европским интеграцијама.
Друга страна медаље црногорске власти од стицања независности и није баш сјајна како је представљају њени челници. Тако је настављено затварање, „приватизација” и увођење стечаја у преостали, мали број нераспродатих и уништених фирми попут бродоградилишта у Бијелој, а добро се не пише ни авио-компанији „Монтенегро ерлајнс”. Као велики финансијски бум најављивана је продаја велике компаније Електропривреде Црне Горе, да би је крајем прошле године поново за већи износ повратила од талијанске компаније А2А. Продато је на хиљаде квадрата страним инвеститорима на приморју, велика улцињска Солана претворена је у станиште птица.
Владајућа Демократска партија социјалиста (ДПС) уписала је у почетне тековине независности признањем самопроглашене „републике Косово”, а током протеклих 13 година се није догодило да на међународним форумима не гласа за пријем Косова у Унеско, Интерпол и остале међународне организације…
Критичари упозоравају да је власт у Подгорици повукла бројне контроверзне потезе попут увођења два нова слова у правопис, протеривање ћирилице, протежирање канонски непризнате Црногорске православне цркве, а у органима државне управе, односно извршној власти једва да има три одсто запослених Срба.
Мањине које су листом биле за одвајање Црне Горе данас имају надреално велики „колач” расподеле власти, на стотине руководећих положаја, од министарских до директорских, често и без адекватне стручне спреме, док српски академци могу само да маштају о послу у државној управи.
Један о заговорника независне Црне Горе, човек који је говорио на бројним скуповима и позивао грађане да дају свој глас за независну Црну Гору, лидер „Покрета за промене” и функционер Демократског фронта Небојша Медојевић данас саопштава од парламента до европских институција да се каје, „јер је тај пројекат уствари био инсталација приватне државе Ђукановића и његовог криминалног миљеа”.
„Након 13 година независности Црна Гора је подељена, посвађана, пред банкротом и дужничким ропством, са половином становништва суоченог са сиромаштвом, са паралисаним политичким системом, прогоном најјаче опозиционе групације ДФ, сукобима унутар владајућег режима, ратом нарко-картела”, рекао је за наше новине Медојевић.
Иначе, одржавању референдума о независности претходило је усвајање Закона о референдуму у Скупштини Црне Горе, а референдумско питање гласило је: „Желите ли да Република Црна Гора буде независна држава са пуним међународноправним субјективитетом?”
