Привредна друштва у Србији су прошле године пословала профитабилно и остварила укупан позитиван нето резултат од око 500 милијарди динара јер је добитак био око 746 милијарди, а губитак 246 милијарди, објавила је данас Агенција за привредне регистре (АПР), преноси Бета.
Регистратор Регистра финансијских извештаја у АПР-у Ружица Стаменковић је на представљању резултата пословања правних лица и предузетника у 2018. години рекла да је позитивно пословало 60.566 привредних друштава, а негативно 27.272.
„Крајем 2018. године у Србији пословало 146.675 привредних друштава, а финансијске извештаје доставило је 105.596 друштава”, рекла је Стаменковић.
Додала је да су се позитивни трендови у домаћој економији одразили на запосленост, која је повећана за 50.120 људи у односу на 2017. годину, па је укупан број запослених износио 1.131.227 радника.
Она је рекла да су профитабилно пословали скоро сви сектори, осим пољопривреде, шумарства и рибарства који су имали губитак од око милијарду динара, а највећи позитиван нето резултат су оставриле фирме у прерађивачкој индустрији, мада је њихов добитак од око 112 милијарди динара за скоро 22 одсто мањи од оствареног у 2017. години.
Прерађивачку индустрију по резултату пословања, према њеним речима, следи сектор рударства захваљујући инвестицијама кинеске компаније Зиђин у РТБ Бор.
„Највећи пад профитабилности имала су привредне друштва из сектора снабдевања електричном енергијом и гасом јер је добитак од 7,4 милијарде знатно мањи него у 2017. години када је износио око 32,5 милијарди динара, а број запослених је смањен за 1.006 радника”, рекла је Стаменковић.
Прошле године су, према речима Стаменковић, микро друштава (91.884), која су доминатна у домаћој привреди, прешла у зону позитивног пословања и оставрила добитак од око две милијарде динара.
Највећу профитабилност су, како је рекла, имала привредна друштва из београдског региона и остварила су позитиван нето резултат од око 236 милијрди динара који је већи за 34,5 одсто у односу на 2017. годину.
„Јавна предузећа су четврту годину за редом пословала позитивно, али је укупан добитак 561 предузећа нешто више од пет милијарди динара, а то је тек петина добити из 2017. године”, рекла је Стаменковић.
Предузетници су, како је казала, остварили укупан добитак око 9,2 милијарде динара, што је за 18,4 одсто више него годину дана раније, а банкарски сектор у коме послује 27 банака остварио је укупан добитак 70,5 милијарди динара, што је за десет одсто више него годину дана раније.
Укупан добитак 20 друштава за осигурање био је око девет милијарди динара, а три пута већи позитиван резултат него 2017. године оставрили су даваоци финансијског лизинга чији је добитак износио 1,5 милијарди динара.
Стаменковић је рекла да прошле године финансијске извештаје није доставило 51.223 привредна субјекта.
„У 2018. години блокиран рачун дуже од годину дана имало је 22.314 правних лица, у стечају и ликвидацији је било 5.728, без отвореног рачуна пословало је 11.725, а 20.791 правно лице није пет година доставило финансијски извештај”, рекла је Стаменковић.
Она је рекла да је казна за неподношење финасијског узвештаја пре промене Закона о привредним друштвима била пријава за привредни преступ.
„Прошле године смо поднели око 40.000 пријава за привредни преступ, судови некога казне, неке ослобађају”, рекла је Стаменковић.
Помоћник министра привреде Србије Душан Вучковић рекао је да је недавном изменом Закона о привредним друштвима уведена принудна ликвидација за привредна друштва која две године узастопно не поднесу финансијски извештај и да очекује да ће за неколико година бити ликвидиране све фирме које имају само „љуштуру”.
„Власници таквих фирми не труде се да спрече ликвидацију ни на начин да поднесу изјаву о неактивности”, рекао је Вучковић.
Вршилац дужности директора АПР-а Милан Лучић је најавио да ће у регистар Агенције ући и здравствене установе.
Подсетио да је редизајнирана веб презентација АПР-а и да је покренут регионални портал привредних субјеката где је сада око 500.000 фирми из Србије и Северне Македоније, а за презентацију предузећа на том порталу заинтересоване су осим других земаља Западног Балкана и Словенија и Румунија.
