Берлин – Синоћ је у оквиру програма Форум светску премијеру имао филм „Дубина два” Огњена Главонића, један од пет српских филмова одабраних за приказивање на овогодишњем Берлиналу.
Главонићев осамдесетоминутни екпериментално-документарно-елегични трилер, својеврсни је филмски меморијал жртвама једног злочина почињеног на Косову 1999. којег и данас, 17 година после у Србији прати ореол јавне тајне.
Реч је о случају „Хладњача”, о хладњачи пуној људских тела потопљеној у Дунав, надомак Текије, и операцији званој „Дубина 2” током које су лешеви из хладњаче у тајности пренети и закопани у масовној гробници у тренинг-кампу Специјалних антитерористичких јединица надомак Батајнице.
Главонић о овом догађају филмски приповеда на несвакидашњи начин. Искључиво кроз визуелни знак и визуелни ентитет, кроз узнемирујуће сцене природе са оригиналних локалитета догађаја, кроз судар магичне филмске слике (изванредан допринос сниматељке Татјане Крстевски) и речи аутентичних сведока и учесника, а да им се ни лица, ни тела, ниједног тренутка у филму не виде. Гласови који одјекују као подлога филмској слици. Гласови сведока: Бошка Радојковића, Часлава Голубовића, Божидара Протића, заштићених сведока К87, К88, К72, К 83 снимљених на хашким суђењима Слободану Милошевићу, Николи Шаиновићу, Небојши Павковићу, Владимиру Лазаревићу, Сретену Лукићу, Драгољубу Ојданићу, Милану Милутиновићу и Властимиру Ђорђевићу; гласови Ширете Берише (жене чији је муж и четворо деце убијено у Сувој Реци, а лешеви пронађени у масовној гробници), Обрада Стевановића и Марка Минића који је током 2002. године провео шест месеци на ископавањима у Батајници, пописујући предмете и одећу са тела нађених у јамама.
Осим Минића, који је једини посебно интервјуисан за потребе филма, сведочанства свих осталих филмских актера су заправо оригинални тонски записи са различитих суђења за овај случај, која су била приказивана на телевизијама у Србији. Користећи игру светлости и сенки и звука, комбинујући говорне исказе и снимке са места где се злочин догодио, Главонић твори узбудљив и снажан филм који директно утиче на машту и емоције гледалаца. Филм „Дубина два” је ауторов покушај да баци светло и да глас догађају који је, по његовом мишљењу, „намерно сахрањен у тишину”.
Овај, први Главонићев дугометражни филм, настао је у продукцији његове „Non-Aligned Films” продуцентске куће и Фонда за хуманитарно право. Главонић потписује и сценарио и режију, фотографију Татјана Крстевски, монтажу Јелена Максимовић, дизајн звука Јаков Мунижаба, придодајући својим појединачним доприносима високом квалитету овог Главонићевог филма.
Огњена Главонића (1985), телевизијског и филмског редитеља из Панчева, наша али и међународна публика до сада је познавала по кратким филмовима који су били приказивани и награђивани на 50 светских фестивала, али и по духовитом и популарном средњеметражном филму „Живан прави панк фестивал”. Српску премијеру филма „Дубина два” планира ускоро у београдском Дому омладине. На 44. београдски Фест га, каже, нису звали…
После синоћне светске премијере Главонићевог филма, у његову и у част свих осталих филмова српске продукције који ће у наредним данима бити виђени на Берлиналу, Филмски центар Србије је приредио пријем у простору берлинске „Уметничке школе”, надомак чувеног Чекинг поинт Чарли који је некада раздвајао источни од западног Берлина. Пријему су присуствовали министар за културу Србије Иван Тасовац и наш амбасадор у Берлину Душан Црногорчевић…
У главном такмичарском програму 66. Берлинала, већ су виђени тунижански дебитанстки филм „Хеди” Мохамеда Бен Атије, „Поноћни специјал” америчког редитеља Џефа Николса са Кирстен Данст у једној од главних улога, „Борис без Беатрис” канадског аутора Дени Котеа, као и француско-немачки филм „Ствари које долазе” Мије Хансен-Лов са Изабел Ипер у улози професорке филозофије. За „Златног медведа” такмичи се и јутрос приказани дугометражни филм италијанског документаристе Ђанфранка Розија („Свети грал”). У новом филму „Пожар на мору” Рози „хвата” живот и свакодневицу на најудаљенијем италијанском острву Лампедуза, које је већ годинама прво на удару стотинама хиљада избеглица и миграната из Африке и Блиског истока на њиховом страдалничком путу ка бољем животу у обећаној Европи…
