• Novosti online

    Prva inkluzivna opera Časovničar u pozorištu na Terazijama

    Prva inkluzivna opera, „Časovničar“, koju je postavilo udruženje „Živimo zajedno“ povodom dve decenije rada i Medjunarodnog dana osoba sa invaliditetom 3. decembra, biće izvedena u ponedeljak u Pozorištu na Terazijama u Beogradu.

    U toj operi deca sa smetnjama u razvoju pevaju horske deonice, a od pet solista dvoje Andrijana Filipović i Nikola Radojlović imaju oštećen sluh, dok Nemanja Mitić student Muzičke akademije, ima blagi oblik autizma.

    „U operi ‘Časovničar’ predstavljam prolaznika koji pomaže mladiću da se zaposli kod starog časovničara. Radi se o mladiću koji treba da popravi sat slepe devojke, ali je u dilemi kako da ga popravi, pošto je stari časovničar otišao u banju da se leči i na kraju je taj sat proradio“, kazao je Mitić za agenciju Beta.

    Kroz udruženje „Živimo zajedno“ za dve decenije prošlo je 800 korisnika i uradjeno je 180 radionica, ali su uvek bile najzanimljivije glumačke sekcije.

    Tako su uradili više predstava, a na poslednja tri festivala u Skoplju „Igre bez maski“ osvajali su prve nagrade za predstave „Analfabeta“ i „Torta sa pet spratova“, i na poslednjem sa operom „Časovničar“, koju će beogradska publika premijerno videti u ponedeljak.

    Operska pevačica Olivera Milojević istakla je da je rad na operi „Časovničar“ vrlo kompleksan i da se samo delo, čiji je autor Djordje Kozić, stalno nadogradjuje.

    „Naša ideja je da mi napravimo pravu inkluziju, da pozovemo gradjanstvo, horske pevače koji žele da pevaju s korisnicima udruženja i dobijemo na većem kvalitetu“, rekla je Olivera Milojević.

    Opera će biti predstavljena i na Medjunarodnom kongresu za osobe sa invaliditetom u Beogradu 31. maja naredne godine, na koji će doći osobe sa smetnjama u razvoju i stručnjaci iz celog sveta.

    Osnivač udruženja „Živimo zajedno“ Dejan Kozić rekao je da je udruženje počelo sa radom kao odgovor na potrebe dece sa težim smetnjama u razvoju, koja nisu bila uključena u sistem društvene brige, ali i kao podrška njihovim roditeljima koji su želeli da obezbede kvalitetniji i sadržajniji život za svoju decu.

    Prema njegovim rečima, tada su deca sa smetnjama u razvoju bila nevidljiva za društvo, nije postojala inkluzija i nisu išla u škole i vrtiće, u čemu su poslednjih godina učinjeni značajni pomaci.

    „Svako dete ima pravo na obrazovanje, to ne može niko da mu uskrati, država je dužna da mu omogući da ide u školu, problem jeste ovih starijih, kad završe školu šta s njima. I naša organizacija pokušava taj problem da reši tako što smo kupili neke kuće u kojima se oni osamostaljuju za svoj život“, rekao je Kozić.

    On je ocenio da je ostvaren napredak kada je u pitanju njihovo zapošljavanje i dodao da je to udruženje zaposlilo više korisnika i da je prošlog meseca njih 68 primilo platu.

    Kozić je istakao da je njihova specifičnost to što se njihov rad bazira na poštovanju ideja korisnika, a ne na njihovom uklapanju u postojeće programe.

    „Radili smo na njihovom osnaživanju, za razliku od toga što su oni navodno nesposobni za mnoge stvari, mi smo im davali priliku da iskažu svoje želje, potencijale. To smo radili kroz različite radionice, ali jedna od osnovnih stvari koju smo primetili jeste da oni žele da budu glumci“, kazao je Kozić.

    Link Izvora

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com