Љиљана Јовановић била је одличан ђак, заљубљеник у књижевност, историју, археологију, уметност… Многи од њених средњoшколских наставника видели су је као своју будућу колегиницу, саветујући јој да би било штета да не упише књижевност, историју или неки од језика. Она је, међутим, уписала Православни богословски факултет у време када верска настава још увек није била уведена у школе и када су изгледи да се жена теолог запосли били много мањи него данас. Прихватила је тада добронамерни савет пријатеља који су је подсетили да све оно што воли може пронаћи на студијама теологије.
Слушајући више своје срце него размишљајући о перспективама за касније запослење, одлучила је да се најпре опроба на Теолошком институту, како би касније, ако се буде добро показала, наставила студије и на Богословском факултету. Институт је завршила као студент са највишом просечном оценом, што је била добра препорука да би требало да настави даље. Данас је Љиљана Јовановић прва жена доктор библијског богословља на Православном богословском факултету, који студенте школује од 1920. године. Докторат на тему „Књига пророка Данила 7-12; Текстологија и Теологија” одбранила је крајем марта. Ментор јој је био професор др Родољуб Кубат, са катедре за Свето писмо Старог завета. У научном раду, који обухвата 552 стране, бавила се детаљном анализом пет поглавља старозаветне Књиге пророка Данила, поредећи различите верзије старогрчких превода и Масоретског текста, изучавајући како наизглед мале разлике, а некада је у питању само другачији везник у два различита превода, утичу на различите рецепције библијског текста и колико мењају његово тумачење.
– Одувек ме је интересовала библистика, Стари и Нови завет. Дипломирала сам на једној старозаветној књизи, на мастеру сам радила интертестаментарну књижевност, књиге које су настале између два завета, Старог и Новог, а које су код нас помало занемарене – каже Љиљана Јовановић.
Када је она уписивала факултет, већина њених колегиница je бирала ове студије из убеђења, знатижеље, љубави и често су се сусретале са питањем: шта ће девојка после завршеног Богословског факултета? Љиљана је, изгледа, дала најбољи могући одговор. Осим што је прва жена доктор библистике на овдашњем факултету, она је у великом тиму професора који преводе Септуагинту са старогрчког на српски језик. Основна замисао пројекта Библијског института ПБФ „Септуагинта на српском” јесте да се први пут у нашој историји појави комплетан превод Старог завета на српском језику, јер су досадашњи преводи Старог завета у највећој мери били са латинског језика.
– То ће сигурно бити вишегодишњи посао. Преводилачки тим броји више од 30 водећих стручњака са Филозофског, Филолошког и Православног богословског факултета. Ту су теолози, класични филолози, србисти, слависти… Руководилац пројекта је професор Родољуб Кубат, а чињеница да тако велики број људи учествује у превођењу је сам по себи успех – напомиње Јовановић.
Иначе, убрзо након окончања основних студија, Верска настава уведена је као један од изборних предмета у школе, па се тако наша саговорница запослила као вероучитељица у Медицинској школи „Београд”. Ту ради непрекидно и дан-данас.
– Волим тај посао, задовољство ми је да радим са младима. Добро се разумемо, мислим да је обострано задовољство. Млади људи одлично препознају поруку коју желим да им пренесем и реагују на њу. Веома их занимају старозаветне приче и Христове параболе. Колико год година да имају радо слушају о Нојевој барци, Постању, Давиду и Голијату – каже Љиљана Јовановић.
Са радошћу и са пуно оптимизма прича о свом „двоструком” позиву: преводећи Септуагинту, радује се што је Свето писмо још увек актуелно, што позива да се њиме бавимо у сваком времену, а предајући верску наставу закључује да имамо сјајне младе генерације, чију позитивну енергију посебно воли.
