Сењски рудник постоји већ 135 година, а за све то време производња мрког угља овде није никада прекидана.
У Сењском руднику постоји, као и у свим сличним рудницима, лифт којим рудари силазе и излазе из јаме.
Оно што данас постоји само у Сењском руднику јесте парна машина која је још увек у раду, а која покреће руднички лифт.
Кренимо редом. Далеке 1872. године, у Грацу, у фабрици Короши, наменски је изграђена парна машина која је постављена у руднику угља Врдник на Фрушкој гори.
Ту је машина радила до 1922. године, када је рудник у Врднику потопљен, па су радници и опрема пресељени у Сењски Рудник.
И те давне 1922. године, постојала је савременија техника; постојали су већ електрични уређаји који би покретали лифт рударске јаме.
Упркос томе, парна машина у Сењском руднику ради до данас без икаквих обустава, 24 часа сваког дана у недељи покреће лифт с рударима.
Угљем из рудника се ложи котао у коме се ствара водена пара под притиском.
Пара покреће клипове, а клипови покрећу два велика бубња на којима се намотава челично уже.
Челично уже покреће, преко торња изграђеног на улазу у рударску јаму, кабину лифта.
Тако у јаму, на дубину од око 150 метара, силазе и из ње излазе рудари, а допремају се, по потреби, и различити лакши предмети.
(Угаљ из јаме се извлачи кроз тунел дуг око четири километра који води до рудника Ресавица, с друге стране брда.)
Занимљиво је техничко решење великог зупчаника преко кога парна машина покреће добоше на које се намотава челично уже.
Зупчаник је направљен од металне конструкције, а зупци су израђени од дрвета.
Када се зубац истроши, од грабовине из оближње шуме се изради нови, уметне у зупчаник, те машина ради без застоја.
У руковању парном машином смо затекли Љубишу Иванишевића, једног од неколико људи обучених за тај посао.
Обука за рад на парној машини није једноставна – траје шест месеци и полаже се посебан испит пред Рударском инспекцијом.
„Ова машина може да ради без електричне енергије“, објашњава нам мајстор Љубиша, „а на њој је једино додата, ради безбедности, модерна сигурносна кочница.“.
Од 2005. године, парњача у Сењском руднику представља културно добро и под заштитом је државе. Наведено не чуди ни мало када се зна да је парна машина у Сењском Руднику једина те врсте на свету која још увек ради.
Оно што је најзанимљивије за посетиоце Сењског Рудника јесте могућност да се уживо упознају с радом парне машине.
За групне посете, овдашњи Музеј угљарства организује посету парној машини.
Станете са стране да не сметате руковаоцу машине, сачекате да телефоном из јаме јаве да лифт с рударима треба да изађе на површину земље, и гледате како се парна машина покреће. Нећемо описивати овај призор, јединствен у свету. Погледајте видео клип у прилогу.
Парна машина у Сењском руднику представља туристичку атракцију у светским оквирима.
Сматрамо да би требало много више промовисати могућности посете Сењском Руднику и посете парној машини јер се ради о ствари коју, најпростије речено, није могуће видети нигде другде.
Зачуђујуће је да ученици и студенти техничких школа и факултета не долазе у посету парној машини у Сењском руднику у већем броју.
Анкетирали смо неколико машинских инжењера из Ниша старости око четрдесет година и добили једнодушан одговор – никада нису видели било какву парну машину у раду.
Предложили бисмо и, ради удобности и безбедности посетилаца, али још више ради неометаног рада рудника, једну мању инвестицију, која би праћење рада парне машине учинила још доступнијим туристима.
Један од зидова зградице у којој се парна машина налази би могао да буде изведен у стаклу, а да се иза стакла уреди простор за посматраче.
Тако би више људи могло да истовремено прати рад парне машине, а да не омета њеног руковаоца у свакодневном послу.
У међувремену, становници Србије не треба да пропуштају прилику да виде изузетну туристичку атракцију у својој земљи.
Сиђите с ауто-пута код Ћуприје и наставите лево на раскрсници путем кроз село Сење и поред манастира Раваница.
Парна машина вас чека; подиже лифт из јаме као и пре више од сто година.
Сењски Рудник, октобар 2018. године
Текст: Љубомир Костић
Фото: Д.К.
(Израду овог медијског садржаја суфинансирала је општина Деспотовац. Ставови изнети у тексту не одражавају нужно ставове органа који је доделио средства)
