„Наступи против мене лично и ДСС-а толико су препуни лажи и мржње да се питам да ли да га тужим или да му препоручим да се подвргне психијатријском лечењу”, поручила је у жару политичке борбе Санда Рашковић Ивић шефу Покрета социјалиста (ПС) Александру Вулину. Ова политичка изјава можда не би толико запарала уши у предизборној борби за гласове да председница ДСС-а Санда Рашковић није по професији психијатар. Да ли неко ко је на челу странке, а истовремено је психијатар може тако да квалификује свог опонента?

Не би требало заборавити ни да су из ПС председницу ДСС-а тог дана оптужили да је као „поглаварка” коалиције ДСС–Двери „из ватиканске удобности за велику амбасадорску плату од 5.000 евра подржавала сваки споразум са НАТО-ом и била сасвим задовољна када је Хавијер Солана био ослобођен одговорности за бомбардовање и убијање грађана Србије”, а да данас „из скупоцене бунде напада Србе на Космету зато што се боре за своје интересе”.

Стручњаци из области психијатрије готово да су сагласни да је Санда Рашковић Ивић своје критике на рачун Вулина могла да изрекне у афекту, али је упитно да ли то може да буде оправдање за помињање психијатријског лечења.

„Ја такве изјаве нисам давала, али политичарима је допуштено да у жару политичког сукоба или коментара не одмере терминологију. Из пера или вокабулара психијатра политичара речи се могу схватити као дијагностичка категорија, што није пожељно”, истиче за „Политику” потпредседница СПС-а Славица Ђукић Дејановић, директорка Клинике за психијатријске болести „Лаза К. Лазаревић”.

Да је Санда Рашковић Ивић одговорила Александру Вулину у афекту, али да то не може да буде оправдање, уверена је др Мирослава Јашовић Гашић, редовна професорка Медицинског факултета у Београду у пензији. Њена оцена је да је „са аспекта етике то речено на један неадекватан начин, јер изгледа као злоупотреба психијатрије у политичке сврхе”.

„Као представници те струке, ми не би требало да се изјашњавамо, поготово ако смо на некој политичкој функцији. Због тога се чак дешавало да буде процеса на Суду части, по оптужби политичара који су били на мети критике. Уз све уважавање колегинице Рашковић, мислим да је, једноставно речено, том поруком мало претерала. У психијатрији постоје одређени критеријуми и методолошки поступак којим се утврђује да ли би некоме требало препоручити да посети психијатра”, наводи за наш лист др Јашовић Гашић, иначе потпредседница Суда части Лекарске коморе Београда.

За др Жарка Требјешанина, редовног професора Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију у Београду, реакција Санде Рашковић Ивић је изненађујућа. Требјешанин наглашава да председницу ДСС-а познаје као „културну и уздржану особу”.

„Због тога сам чак посумњао да је та њена изјава коректно пренета. Ако јесте, једино што би могло да послужи као објашњење јесте да је била под некаквим притиском, али да не стоји чврсто иза тога нити да то озбиљно мисли. Мада, после тога је могла и да објасни да је реч о афекту. У сваком случају, тај коментар јој не приличи. Заиста је једно кад то каже неко ко није у нашој струци. Психијатар, без обзира на то да ли је у позицији политичара, не би смео да поставља дијагнозе некоме ко се бави политиком и ко му је у неку руку и колега, па и ако је опонент”, каже за „Политику” Требјешанин.

Мирослава Јашовић Гашић верује да постоји и опасност, будући да се оценом какву је изрекла Санда Рашковић Ивић на рачун Вулина „практично стигматизује психијатрија, јер не би требало одлазак код некога ко се тиме бави посматрати као неки негативан феномен”.

„Данас се у великом делу света, а нарочито у Америци, па и Европи, велики број људи обраћа психијатрима и то уопште не значи да на било који начин ментално нису у реду. Међутим, овде се шаље порука да одлазак код психијатра одмах значи да са том особом нешто није у реду”, наводи потпредседница Суда части Лекарске коморе Београда.

Жарко Требјешанин уверен је да би политичари требало да се потруде да свој дијалог и дебату одвоје од стигматизовања противника и подсећа да им увек остаје опција да поднесу тужбу уместо да потежу тешке речи.

„Нарочито ми који се бавимо таквим послом никако не бисмо смели да потхрањујемо те стереотипе о слању неког на лечење и да на неки искључимо једног човека из сваке озбиљне приче, колико год да нас је критиковао”, закључује Требјешанин.

—————————————————

Правило Голдвотер

Чланови Америчке асоцијације психијатара већ пола века строго се придржавају правила Голдвотер, по ком је неетички за психијатра да даје стручне оцене о јавним личностима ако их није лично прегледао и ако нема одговарајућу дозволу да се изјашњава о њиховом здрављу. Правило је на снази откако је 1964. године амерички десничарски политичар Бери Голдвотер тужио психијатре који су га јавно описивали као неуравнотеженог и параноидног нарциса и освојио милион долара судске одштете. Будући ово правило важи само за Американце, психијатри у САД се нимало не устручавају да са даљине дијагностикују личности попут Радована Караџића или Садама Хусеина. Доналда Трампа се, међутим, клоне.

Љ. С.