Novosti online

Раде укротио Мораву не чекајући државу

Краљево – Насеље Грдица надомак Краљева било је поново под водом као у пролеће 2014. године. Истина, овог пута власт је реаговала ефикасније, бедемом од џакова који су на најризичнијем месту подигли полицајци, војници, жандарми, омладина… спречен је продор воде у око три стотине кућа, али је око две стотине домаћинстава опет поплављено. И поново је окривљена актуелна власт и држава, јер су у периоду између две поплаве тражили Грдичани, под вођством Рада Ерца, председника месне заједнице, да се брже крене у изградњу заштитног бедема, обалом Западне Мораве у дужини од око два километра.

Протестовали су чак мештани тог насеља уз поруку „устанак за опстанак” и богами су успели да за ту инвестицију, о којој се говорило и планирало још од велике поплаве 1965. године, приволе градску и републичку власт. Тако су само пре неколико дана радови отворени, обезбеђена су средства од око 40 милиона динара. Али, непредвидиве су ћуди природе, река је надошла па је и започето градилиште потопљено. Да се изградњи бедема приступило раније тога, дабоме, не би било. Али, пројектовање, ревидирање пројекта, имовинскоправни односи, јавне набавке, избор извођача… Све то је потрајало а, како народ каже, „онај горе није имао стрпљења”.

Другачији је пример у селу Конареву код Краљева. Тамо су сами грађани, за неке друге своје потребе, затрпали део канала, на њему изградили стоваришта, помоћне објекте… и тако спречили одвођење атмосферске воде. А вода увек нађе пут који је овога пута био кроз приватна дворишта, кроз штале, куће…

Знајући све то, ту спорост државног система, комшијске зађевице и односе, краљевачки привредник Раде Јанић није могао да чека и на другог се ослони. Одмах после поплава 2014. године и опоравка од стреса због штете од око пола милиона евра у халама свог предузећа „Радијатор”, решио је да Западну Мораву пред капијом своје фирме укроти.

– Нисам могао да чекам на обећану изградњу бедема и да стрепим гледајући у небо. Претрпели смо штету на машинама са компјутерским управљањем, пошто је воде у халама било пола метра, четири дана нерада око 350 радника и ризик за сарадњу са иностраним партнерима, јер ми 80 одсто производње котлова за грејање на биомасу извозимо. Одмах смо се обратили пројектантској кући „Артинг” и наручили пројекат подизања бетонског зида око комплекса фирме од 420 метара. Геометри су измерили да висина тог зида мора бити од 90 до 120 сантиметара, а то би била брана од овдашњих бујичних потока и изливања Западне Мораве. Зид смо подигли, а за одвођење атмосферске воде поставили смо мрежу цеви до четири бетонска резервоара са пумпама које се укључују аутоматски на достигнути ниво воде. Све то саграђено је за око три месеца, уз улагање од око сто хиљада евра – објашњава нам Раде Јанић.

Он није прижељкивао, али је његов систем за годину и по дана био на „проби”. Вода је између 7. и 8. марта 2016. године достигла висину да би у халама било око тридесет сантиметара. Међутим, зид је био брана, имало је још око тридесет сантиметара изнад нивоа воде, а пумпе су се благовремено укључивале па су хале осале суве и у каси фирме, због још скупљих и савременијих машина, можда и више од пола милиона евра.

– За штету у насељу можемо кривити и ову садашњу власт, али је тачно да се више од четири деценије говори и планира подизање тог бедема. Да је само шут од срушених старих кућа и од реконструкције улица и путева овде довожен то би било саграђено. Али, многи су обећавали и на томе се све завршавало. Нема система, све је на вољи појединаца, на личним интересима и неслози. Стога, не само ја, већ има овде има још људи који су се сами обезбедили, рецимо, висином саграђених и добро изолованих темеља при градњи кућа. И они су безбрижније, као ја, доживели најновију поплаву. Ваљда ћемо догодине још мирније спавати у време великих киша, дабоме, кад коначно и тај бедем буде завршен – каже Раде Јанић.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh