Diskriminacija Roma je duboko ukorenjena u evropskim društvima i pred vladama je još dosta posla na unapredjenju njihovog položaja, ocenili su učesnici regionalne radionice „Diskriminacija Roma i antiromski stavovi na Zapadnom Balkanu i u Turskoj“ koja je danas počela u Berlinu.

Radionica je deo projekta Saveta za regionalnu saradnju (RCC) „Integracija Roma 2020“ čiji je osnovni cilj da zvaničnici zapadnobalkanske šestorke i Turske zaduženi za pitanja integracije Roma bolje prepoznaju i razumeju problem diskriminacije.

Zamenik generalnog sekretara RCC Gazmend Turdiju rekao je za agenciju Beta da je reč o jednom od najvažnijih projekata njegove organizacije koji treba da pomogne vladama Zapadnog Balkana u prevazilaženju neprihvatljive razlike između romskog i neromskog stanovništva.

„Romska zajednica se i van Zapadnog Balkana suočava s diskriminacijom i očigledne su razlike izmedju romske i neromske populacije kad je reč o obrazovanju, stanovanju i zaposlenosti“, kazao je Turdiju.

On je dodao da prema kriterijumima iz Kopenhagena za članstvo u EU, nikakva diskriminacija nije prihvatljiva i da vlade moraju blisko da saradjuju s grupama koje su u nepovoljnom položaju kako bi smanjile ili eliminisale jaz izmedju Roma i drugih zajednica.

Iako je projekat „Integracija Roma 2020“ dao odredjene rezultate, navodi Turdiju, bavljenje problemima tek predstoji i sve vlade moraju još mnogo toga da urade po pitanju integracije Roma u društvo.

U obraćanju na početku radionice Turdiju je rekao da je „veoma važno da se formulišu odgovarajuće politike koje vode integraciji, a ne daljoj isključenosti Roma“.

Dodao je da će zvaničnici zemalja u takozvanom regionu proširenja EU Zapadnom Balkanu i Turskoj, uskoro formirati radnu grupu koja do kraja godine treba da definiše minimum standarda i smernica za integraciju Roma.

Lider Centralnog saveta nemačkih Sinta i Roma Romani Roze rekao je agenciji Beta da se Romi Zapadnog Balkana suočavaju s „veoma kompleksnom društvenom diskriminacijom“.

On je naveo da je veliki problem što obrazovni sistemi zapadnobalkanskih zemalja ne tretiraju holokaust nad Romima na odgovarajući način.

Roze je kazao da su izvršeni „razni genocidi“, ali da je „fabrički genocid, na osnovu sistematskog birokratskog uništavanja“ postojao jedino u slučaju Jevreja i Roma, i da je politika rasizma raširena i danas.

„Usmerena i sistematska politika segregacije i rasizma je toliko sveobuhvatna da danas veliki deo Roma u mnogim zemljama živi u uslovima koji se mogu izjednačiti s aparthejdom“, rekao je Roze.

Antiromstvo je, kao i antisemitizam, vekovima ukorenjeno u evropskim društvima, navodi Roze i dodaje da razlozi za antiromstvo ne leže u ponašanju te manjine, već u rasističkom načinu razmišljanja.

U tom kontekstu je kritikovao izjavu nekadašnjeg ministra spoljnih poslova Srbije Ivana Mrkića iz 2012. godine, koji je prema rečima Rozea, na kritiku da Romi u Beogradu žive u kolibama u neljudskim uslovima, odgovorio da „oni u stvari samo prate vlastiti životni stil i da postoje Romi koji su se odlučili da žive upravo na taj način“.

Roze je rekao da će napori vlada da integrišu romsku zajednicu ostati bezuspešni sve dok evropske države ne označe antiromstvo kao razlog za očajnu poziciju Roma, i dodao da je „sada na vladama i na EU da ojačaju kontrolne demokratske mehanizme radi zaštite manjina kao ravnopravnih gradjana“.

Predstavnik nemačkog Ministarstva spoljnih poslova za odnos s jevrejskim organizacijama i za pitanja Sinta i Roma Feliks Klajn kazao je da se o progonu Sinta i Roma pod nacistima i danas veoma malo zna i u Nemačkoj i Evropi i da se o tome često govori kao o „zaboravljenom holokaustu“.

„Iako danas prepoznajemo genocid nad Sintima i Romima kao jedno od najmračnijih poglavlja naše istorije, još uvek se previše susrećemo s neznanjem i stereotipima“, naveo je on.

Klajn je kazao da Berlinski Evropski institut za kulturu Roma i Sinta ima veoma važnu ulogu jer dovodi u pitanje te stereotipe i klišee tako što pokazuje kulturna postignuća i identitet Roma.

On je dodao da je diskriminacija Roma duboko ukorenjena i u evropskom društvu i u Nemačkoj i da puno posla predstoji na popravljanju njihovog položaja, ali da ohrabruje što koalicioni sporazum o novoj Vladi Nemačke predvidja formiranje komisije koja će se boriti protiv diskriminacije Roma jer će to, kako je naveo, doprineti podizanju svesti.

„Kao što antisemitizam nije problem Jevreja, antiromski rasizam nije problem Roma, već je pitanje celog društva“, rekao je Klajn.

Dodao je da je potrebno premostiti ekonomsko-socijalni jaz izmedju romske i neromskih zajednica kada je reč o zapošljavanju, stanovanju, obrazovanju.

Direktorka nemačke agencije za borbu protiv diskriminacije Kristin Luders navela je da su Romi i Sinti najmanje poštovani od svih manjinskih grupa i da ih većina gradjana smatra drugačijim i tudjim, a da taj stav stvara preduslove za diskriminaciju i segregaciju.

To je vidljivo u svakodnevnim aktivnostima, dodala je i navela kao primer zabrane ulaska u radnje, reakcije policije i izveštavanje medija.

Luders je rekla da osim desnice i neke stranke centra doprinose održavanju stereotipa o Romima, tretirajući ih kao problem koji treba rešavati.

„Tužno je da u 2018. godini Nemačka mora da formira komisiju koja će se baviti antiromstvom, ali je pozitivno što smo rešili da se time bavimo i stavimo antiromstvo u centar pažnje“, navela je Luders.

Predstavnik Društva za istraživanje antiromstva Markus End kazao je da rezultati pokazuju da gotovo 60 odsto Nemaca misli da su Sinti i Romi skloni kriminalu, dok ih 80 odsto podsvesno dovodi u vezu s kriminalom.

On je naveo fenomen diskriminicije Roma od nemačke policije koja u nekim pokrajinama, prema njegovim rečima, i danas vodi bazu podataka te manjine.

Za razliku od 70-ih godina prošlog veka, kada je nemačka policija otvoreno prikupljala podatke o Sintima i Romima, dve nemačke pokrajine danas to čine prikriveno, pošto to nije društveno prihvatljivo, nazivajući ih ljudima koji često menjaju mesto boravka ili prebivalište (WHO), kazao je End.

On je dodao da su pre nekoliko godina te nemačke pokrajine otvoreno rekle da poseduju baze podataka o ljudima koji spadaju u kategoriju WHO.

Osobe zadužene za romska pitanja u institucijama zapadnobalkanskih zemalja i Turske navele su, izmedju ostalog, da nizak nivo prijavljivanja diskriminacije telima za ravnopravnost ne znači da postoji mali broj takvih slučajeva, jer su mnogi obeshrabreni pa ih ne prijavljuju.

Kao jedan od razloga za smanjenje broja žalbi Roma u pojedinim zemljama naveden je izostanak kazni kada se utvrdi diskriminacija. Iako su kazne predvidjene zakonom, mehanizmi kažnjavanja onih koji vrše diskriminaciju često ne postoje.

Zvaničnici zapadnobalkanskih zemalja i Turske danas su u okviru radionice izloženi diskriminaciji u veštački stvorenim uslovima, takozvanom „učenju na osnovu iskustva“, u cilju da im se približi osećaj s kojim Romi svakodnevno žive.

Radionice u okviru projekta „Integracija Roma 2020“ okupljaju zvaničnike zemalja Zapadnog Balkana i Turske zadužene za pitanja obrazovanja, zaposlenosti, stanovanja i zdravlja romske populacije, zatim zvaničnike koji se bave problemom diskriminacije i predstavnike romskih organizacija.

KOMPLETAN VIDEO MATERIJAL MOŽETE PREUZETI OVDE