Novosti online

Радовану Караџићу повећана казна, осуђен на доживотни затвор

ХАГ – Жалбено веће Механизма у Хагу осудило је данас на доживотни затвор првог председника Републике Српске Радована Караџића због геноцида у Сребреници и злочина против човечности, кршења закона и обичаја ратовања.

Овом одлуком преиначена је првостепена пресуда Трибунала у Хагу којом је у марту 2016. година био осуђен на 40 година.

Иако је одбацило махом све жалбене наводе, и тужилаштва и одбране, жалбено веће сматра да казна од 40 година није била адекватна.

„Жалбено веће је сагласно са Тужилаштвом да је казна од неадекватна с обзиром на тежину Караџићевих кривичних дела, као и да је казна претресног већа неразумна и неправична”, рекао је у образложењу одлуке председник Жалбеног већа судија Ван Јосен из Данске.

Он је додао да је претресно веће је погрешило када је изрекло казну од 40 година. Караџић је поново осуђен за 10 од 11 тачака оптужнице.

Жалбено веће Механизма у Хагу потврдило је да Радован Караџић (73) није крив за геноцид над муслиманским становништво у седам општина БИХ у периоду од 1992. до 1995.

Овом одлуком потврдило је првостепену пресуду у делу којим је по овој, првој и јединој од 11 тачака оптужнице био ослобођен од оптужби.

Жалбено веће сматра да је судско веће, које је изрекло првостепену пресуду правилно закључило да није било геноцида на територији општина Братунац, Приједор, Власеница, Зворник, Сански Мост, Фоча и Кључ, али да јесу почињени други ратни злочини у тим општинама од 1992. до 1995, који су били координирани из врха Републике Српске.

Осим једног делимично усвојеног захтева (број 31) Караџића, сви остали наводи из жалбе су одбијени, поред осталог и онај којим је оспоравао правичност суђења.

Према ставу жалбеног већа одбрана Радована Караџића није успела да докаже да није крив за масакр у Сарајеву, на Маркалама, као ни за „терорисање становника Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем током вишегодишње опсаде главног града БиХ”, рекао је председник Жалбеног већа Ван Јосен.

Веће је, како је додао, утврдило да је Караџић знао и за убиства у јулу 1995, након пада Сребренице.

„Жалбено веће није нашло грешке у резоновању првостепених судија у вези с прогоном Бошњака с подручја Сребренице”, навео је судија Ван Јосен.

Пресуда нема везе са правдом
Данас изречена пресуде Жалбеног већа резидуалног механизма у Хагу „нема везе са правдом”, прво је реаговање првог председника Републике Српске Радована Караџића, коју је јавности упутио преко свог адвоката.

Караџић је поруку упутио преко београдског адвоката Горан Петронијевића, члана његовог правног тима, који је био присутан у судници током изрицања пресуде.

Петронијевић је новинарима у Хагу рекао да не може да се отме утиску да је поступком управљао судија Теодор Мерон, који више није члан Жалбеног већа.

Прогон Бошњака са подручја Сребренице се односи на присилно пресељење жена, деце и стараца са подручја Сребренице, а касније убиствима мушкараца и дечака, подсетио је судија.

Такође није доказао да није имао намеру да почини геноцид, као и да није, као вођа босанских Срба, кажњавао оне који су чинили злочине, додао је судија.

„Караџићеви наводи да је он проглашен одговорним за то, само зато што је председник су неуверљиви”, пренео је судија Ван Јосен.

Према ставу Жалбеног већа, одбрана није успела да докаже ни да је веће донело погрешне закључке у пресуди у којој је осуђен за злочине у 20 босанских места”, рекао је председник Жалбеног већа.

Говорећи о узимању припадника УНПРОФОР-а за таоце 1995. године, жалбено веће је сматра да Караџић није успео да докаже да је особље УН-а законито приведено.

Након изрицања казне, у судиници су се могли чути пљесак, али и звиждуци.

Читање сажетка пресуде, трајало је око сат времена са одложеним преносом од 30 минута из безбедносних разлога, преноси Танјуг.

 

Одбијени жалбени наводи за Сарајево и Сребреницу
ХАГ – Жалбено веће Механизма за кривичне судове у Хагу одбило је све жалбене наводе Радована Караџића који се тичу осуда за нападе на Сарајево и Сребреницу, преноси РТС.
Одбрана Радована Караџића није успела да докаже да није крив за масакр у Сарајеву, на Маркалама, као ни за „терорисање становника Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем током вишегодишње опсаде главног града БиХ”, рекао је председник Жалбеног већа Ван Јосен.Одбрана није успела да докаже да је веће донело погрешне закључке у пресуди у којој је осуђен за злочине у 20 босанских места”, рекао је председник Жалбеног већа. Жалбено веће одбацило је жалбу одбране да је суђење било неправично.

Караџића је у марту 2016. године судско веће Хашког трибунала осудило на 40 година затвора због геноцида у Сребреници и злочина против човечности у Босни и Херцеговини 1992-1995. године.

Жалбено веће Механизма сада може ту пресуду да потврди или да је преиначи у виду смањења казне или повећења на казну доживотног затвора.

Првостепеном пресудом, Караџић је ослобођен по једној тачки оптужнице – за геноцид над несрпским становништвом у седам општина у БиХ, али осуђен је за осталих 10 тачака, међу којима је и за геноцид у Сребреници.

Судско веће није утврдило да је на територијама општина Братунац, Приједор, Власеница, Зворник, Сански Мост, Фоча и Кључ почињен геноцид, али јесте утврдило да су почињени други ратни злочини у тим општинама од 1992. до 1995, који су били координирани из врха Републике Српске.

Такође, према првостепеној пресуди, Караџић сноси индивидуалну кривичну одговорност за прогон, истребљење, убиство, депортацију и присилно премештање становништва у поменутим општинама.

Судско веће је такође утврдило да Караџић сноси индивидуалну кривичну одговорност за убиство, противправни напад на цивилно становништво и ширење терора током опсаде Сарајева у периоду од маја 1992. до октобра 1995. године, као и за узимање талаца као кршење закона и обичаја ратовања.

Караџић је након вишегодишњег скривања, ухапшен у Београду 21. јула, а девет дана касније изручен је Хагу и смештен у притворску јединицу Трибунала у Шевенингену из које никада није пуштен на привремену слободу.

Док је за њим била на снази потерница Хашког трибунала, он се у Србији крио под идентитетом доктора алтернативне медицине Драгана Дабића.

Суђење му је почело у октобру 2009. године, а окончано је првостепеном пресудом у марту 2016.

На ту одлуку жалио је и Караџић са својим правним тимом, као и тужилаштво Хашког трибунала.

Караџић се пред судом формално бранио сам уз помоћ стручњака из свог правног тима, преноси Танјуг.

Испред трибунала у Хагу нападнут мушкарац за српском заставом

ХАГ – БАЊАЛУКА – Мушкарац са српском заставом вербално је нападнут данас испред зграде Међународног резидуалног механизма за кривичне судове у Хагу.

Како јавља репортер РТРС-а, пред зграду Хашког суда дошао је мушкарац са српском заставом, али су га присутне присталице бошњачких удружења вербално вређале и уз повике присилиле да напусти тај простор.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh