Сваке године у Србији се дијагностикује између 400 и 500 нових случајева рака гркљана, најчешћег малигног тумора главе и врата. Нажалост, у Србији се и данас умире од овог тумора.
Управо зато, Удружење ларинголога Србије, на челу са др Јовицом Миловановићем и др Војком Ђукићем, поводом Светског дана гласа, организовало је симпозијумом о процени телесног оштећења и општег здравственог стања код болесника који имају проблеме са органима гласа и говора. Овај дводневни скуп одржава се у Шапцу, а осим ОРЛ специјалиста, у раду учествују и лекари Института медицине рада и Судске медицине, јер све њих заједно чека рад на доношењу закона у којем ће морати да се прецизира степен телесног оштећења код особа којима је одстрањен цео гркљан или имају неки други проблем у регији врата и гркљана.
Иако је рак гркљана у Србији, због распрострањености пушења, али и лоше навике да глас „не штедимо”, а промуклост олако схватамо, веома присутна болест, др Војко Ђукић је изричит да ову дијагнозу не треба да прати фатализам, такође, својствен нашем менталитету. Овај стручњак са Клинике за оториноларингологију и максилофацијалну хирургију Клиничког центра Србије указује да је рано откривање највећи савезник у борби против рака гркљана.
* Увећана лимфна жлезда на врату, при чему особа нема никакве проблеме са гркљаном
* Отежано дисање и гутање
* Превентивни прегледи код ОРЛ специјалисте нарочито се саветују особама између 50 и 60 година старости, јер се рак гркљана најчешће јавља у том животном добу
– Више од две трећине болесника са том дијагнозом бива трајно излечено. У Србији овај рак лечимо по највишим светским стандардима: овладали смо свим методама – од класичне хирургије, до ендоскопских, ласерских интервенција. Наши успеси су равни светским. Не сећам се кад смо последњи пут послали неког пацијента са раком гркљана у иностранство на лечење – каже за „Политику” др Ђукић.
Он додаје да се у Србији већ неколико година врло успешно, на неколико ОРЛ клиника користи угљендиоскидни ласер. Овај уређај је олакшао је живот болесника, јер рак гркљана у почетној фази отклања без „отварања” грла, а пацијент истог дана иде кући. Ласером се само на ОРЛ клиници КЦС годишње обави између 50 и 100 интервенција због рака гркљана. Овом методом отклањају се и разни доброћудни тумори, полипи, папиломи, чворићи и цисте на гласницама.
Према речима др Ђукића, у лечењу рака гркљана савремена медицина окреће се генетици. У свету се користи и роботска хирургија, али која ОРЛ хирургу помаже да усклади ширину или дубину захвата. Ипак др Ђукић сматра да искусног специјалисту ОРЛ још дуго неће моћи да замени никакав робот, јер је најважније правовремена одлука о томе шта је најбоље решење у датом тренутку.
– То се најбоље види у ситуацијама када нам на клинику стигне пацијент са раком гркљана, који се гуши и коме хитно мора да се направи отвор на врату и стави канила. Хирург има три до пет минута времена да спасе живот. У Србији чак 15 одсто болесника са раком гркљана долази у тој фази код лекара, па специјалисти само преостаје да направи отвор на грлу. То је последица дугог одбијања да се болест прихвати – наводи наш саговорник.
Захват којим се на врату пацијента прави отвор (стома), каже др Ђукић, не треба да се доживљава трагично, јер је најбитније сачувати живот.
– Чак и када због поодмакле фазе болести морамо да одстранимо цео гркљан, тиме смо барем уклонили малигну болест. И поред стоме, ова особа може да научи да говори из стомака, може да носи специјалне протезе и да у највећем броју случајева може да настави да се бави својим занимањем – закључује проф. др Војко Ђукић.
