Да ли сте, драги читаоци, чули за Рудник каменог угља „Ртањ“? Вероватно нисте. Одакле бисте могли да чујете; Рудник је затворен и конзервиран 1967. године.
Око Рудника се, у првој половини двадесетог века, формирало рударско насеље, које се такође зове Ртањ. У једном тренутку, овде је живело око две хиљаде људи. Било је много рудара и других становника из удаљених крајева. На споменику страдалима у Другом светском рату има доста словеначких, чешких и других страних имена. Прекидом производње угља, нестаје и посла, па се народ одсељава. Многе куће остају празне, неке су се већ и урушиле.
На срећу, насеље Ртањ није запустело. Напротив, доживљава ренесансу захваљујући туризму, а најзначајнији угоститељски објекат у Ртњу је хотел „Рамонда“.
О хотелу, о Ртњу и о другим стварима смо поразговарали с Иреном Глигоријевић, шефом рецепције.
„ ,Рамонда` је, сада, хотел с двадесет једном смештајном јединицом и површином од око три хиљаде квадратних метара. Категоризовани смо у хотеле с четири звездице. Уз главну зграду хотела, у нашем саставу је и вила „Грета“, са седам соба. У току су радови на проширењу хотела, тако да ћемо имати 56 смештајних јединица на око тринаест хиљада метара квадратних простора.“
„Претходне године, угостили смо око 14 хиљада одраслих гостију и око три хиљаде деце. Око 90% наших гостију су домаћи гости, највише из Београда и Новог Сада. Странаца има из целог света. С проширењем, надамо се да достигнемо број од 22 хиљаде гостију.“
Ко ради у вашем хотелу?
„Имамо око осамдесет радника, махом из Бољевца, Сокобање и околних села. Неколико висококвалификованих радника је из Београда и Ниша. Трудимо се да негујемо тимски рад, стављамо нагласак на бригу о гостима, тако да је наша услуга врхунска. Када се гост на нешто жали, а нико га не чује – то није добро, тако да те појаве код нас нема. Увек тражимо повратну информацију од својих гостију.“
„Основали смо и Задругу ,Дарови Ртња`, како бисмо обезбедили снабдевање хотела домаћим прехрамбеним производима. Око педесет задругара на снабдева млечним производима, тако да наши гости бивају послужени искључиво сиром, млеком и другим сличним производима из домаће радиности. (Изузетак су специфични млечни производи који се традиционалне не производе у Србији, рецимо сир Гауда.) И месо и месне прерађевине које троши хотел су готово искључиво из Задруге. Зимницу спремају наши радници од поврћа и воћа које нам испоручују задругари. Када нас је посетио Новак Ђоковић, грдне муке смо имали да обезбедимо намернице које захтева његов специфичан спортски начин исхране. Господин Ђоковић је највише појео домаћих сармица од киселог купуса.“
Видимо да се овде пије вода са чесме.
„Хотел се снабдева водом из наших бунара. Воду смо испитали и имамо потврду одговарајућих институција о њеној потпуној исправности и благотворном деловању на здравље људи.“
„У базену у спа центру и у отвореном базену се налази иста та бунарска вода. У отвореном базену, не хлоришемо воду, већ је пречишћујемо биолошки, помоћу алги. Такав базен постоји, у Србији, само код нас и на Дедињу у Београду. Наш базен је доступан гостима, а до базена а Дедињу обичан човек не може доћи.“
„У оквиру проширења хтела, гради се олимпијски базен, много већи спа центар, а биће још садржаја, које чувамо као инанеђење.“
Како видите даљи развој туризма у Ртњу?
„Наши адути су мир и здрава нетакнута природа. Сада је зима, па углавном само уживамо у погледу на планину Ртањ. На пролеће, наши гости ће се размилети по живописној околини и уживати у овдашњим шумарцима, ливадама и планинским стазама. Ко је у доброј физичкој спреми, може и на Шиљак, највиши врх Ртња. За успон треба око три сата хода.“
„Радимо и на томе да пробудимо интересовање за историју места и сада видљиве њене материјалне остатке.“
Посетите, драги читаоци, Ртањ, како планину, тако и насељено место. У „Рамонди“ ће вас угостити на највишем нивоу.
Ртањ код Бољевца, јануар 2023. године Писао Љубомир Костић, фотографије снимили Љубомир Костић и Хотел „Рамонда“.
