Још је рано да се говори о повећању плата и пензија, јер то зависи од привредног раста у овој години а она је тек почела. Тек ће се видети шта ће бити извор раста, односно да ли ће то бити реални сектор или сектор услуга, рекао је јуче економиста Иван Николић, уредник билтена „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ) на представљању новог броја.

Ризици да се оствари предвиђени привредни раст већ се виде. У децембру су многи економски параметри били лоши. Индустрија је у паду и то не само у том месецу већ и у последњем кварталу, као и спољнотрговинска размена и промет у трговини. Због тога ће и бруто домаћи производ (БДП) за трећи квартал, као и за 2018. годину бити нижи то 0,1 или 0,2 одсто тако да ће на нивоу прошле године пораст БДП-а бити 4,2 или 4,3 одсто.

– Разлог за лошије резултате су таксе на нашу робу на Косову и Метохији, али и лошији резултати еврозоне. Вредност отпреме робе на КиМ са просечних 39 милиона евра у периоду јануар-октобар пала је на око девет милиона у децембру. Код прехрамбене индустрије та се отпрема са преко седам милиона евра свела у децембру на само 240.000 евра – рекао је Николић.

По његовим речима, све је наглашенији ризик рецесије у еврозони као последица растућег протекционизма и трговинског надгорњавања САД и Кине, неизвесности око брегзита, као и рестриктивније политике централних банака највећих земаља. Податак Еуростата је да је у децембру промет у трговинама био мањи 1,2 одсто што се чинило незамисливим.

– Последице по економију већ се виде у Италији и Немачкој, које су наши главни спољнотрговачки партнери. У ове две земље иде четвртина робног извоза. Италија је у два последња квартала у техничкој рецесији. Претходна криза из 2008. година испољила се прво у финансијском сектору па се прелила на привреду. Сада је на удару реални сектор и видећемо да ли ће се прелити на финансијски – објашњава Николић.

Он је додао да је упркос лошијим резултатима из сектора привреде присутна финансијска стабилност, буџет је у плусу па се увелико прича о повећању плата и пензија. Упркос повећању дефицита текућег плаћања нема притисака на курс па су интервенције Народне банке на међубанкарском тржишту у јануару биле изузетно мале.

Стојан Стаменковић, сарадник МАТ-а, рекао је да се ММФ, који је управо завршио посету, веома похвално изразио о реформама, али да није било речи о повећању плата и пензија. По његовим речима, тема разговора су била преостала проблематична државна предузећа попут „Петрохемије” и МСК, која требају да се приватизују.

Стаменковић се осврнуо и на пад индустријске производње у децембру од 6,3 одсто у односу на децембар годину дана раније што је смањило међугодишњи раст на 1,3 одсто са 2,1 одсто колико је износио за 11 месеци. Укупна индустријска производња имала је опадајући тренд од почетка другог квартала 2018. године, а разлог су електропривреда и рударство. У паду је и производња моторних возила, а главни разлог је све слабија продаја модела „фијат 500-л”. Присутна је и неизвесност око новог модела.

Миладин Ковачевић је оценио да је тренутни застој у производњи аутомобила последица монтирања опреме за нови модел, који има ознаку 601, а да се још не зна о ком је моделу реч.