• BG

    Ратни војни инвалиди у Сенти не остварују никакве повластице

      

     Рат је пошаст која је, у двадесетом веку, харала Европом и светом. Не постоји ни једно насељено парче земљине кугле које, у прошлом веку, није погодио рат; непосредно или посредно.

    На целом старом континенту, зла ратна искуства су најсвежија нама у земљама бивше Југославије. (Ако изузмемо рат у Украјини, који се примирио, али није завршен.)

    Једна од тешких последица рата је и постојање људи с инвалидитетом стеченим у рату.

    О положају ратних војних инвалида у Сенти, али и о положају и проблемима бораца, породица погинулих бораца и мирнодопских војних инвалида, обавили смо разговор са Савом Јовановићем, председником Удружења ратних војних инвалида у Сенти.

    Сава Јовановић, добровољац на Вуковарском ратишту, је рођени Београђанин, са Дедиња. Доселио се у Сенту после рањавања у борби и сада је већ у пензији стеченој на раду у београдским здравственим установама, али је врло живахан. „Не дозвољавам да ме шкрипа у куку спречи у свакодневним активностима.“, каже наш саговорник.

    Када је основано Удружење ратних војних инвалида у Сенти? Ко су били оснивачи?

    Оснивачи Удружења у Сенти су били Милан Суботички, Здравко Ђурић и моја маленкост. Удружење смо основали током 2010. и 2011. године.

    Од настанка, Удружење у Сенти је члан Савеза ратних војних инвалида Војводине.

    Колико чланова има Удружење ратних војних инвалида у Сенти? Ко су чланови и одакле су?

    Имамо укупно тридесет пет чланова и сви су из Сенте. Окупљамо ратне војне инвалиде, мирнодопске војне инвалиде, борце и породице погинулих бораца. Сви наши чланови су статус стекли у последњим ратовима деведесетих година прошлог века. У Сенти више нема живих ратних војних инвалида из Другог светског рата, али знам да има још таквих лица која живе у другим општинама.

    Наши чланови су и Срби и Мађари.

    Који су циљеви Удружења ратних војних инвалида?

    Основни циљ је помоћ ратним војним инвалидима да остваре своја права и лакше поднесу свој инвалидитет.

    Поред помоћи ратним војним инвалидима, пружамо помоћ и осталим својим члановима, како сам поменуо.

    Шта је Удружење ратних војних инвалида, до сада, постигло у свом раду?

    Наши чланови имају право на бесплатан боравак у бањама у Србији, а ми им помажемо да остваре то своје право.

    Обезбеђујемо школски прибор и новогодишње пакетиће за децу својих чланова.

    Организујемо и различита дружења. Сваке године, рецимо, идемо на пецање организовано.

    Које задатке сте поставили себи у будућем раду?

    У наредном периоду, морамо да се изборимо за повластице у плаћању комуналних трошкова и повластице у приградском јавном превозу. Већ смо тражили од Општине да нам рачуни за комуналије буду упола мањи и да добијемо бесплатан приградски превоз.

    Да ли сарађујете с државним органима и како? Да ли сте задовољни сарадњом?

    Наше Удружење нема одговарајућу помоћ од државних органа. Обраћали смо се Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и подносили предлоге пројеката, али смо одбијени.

    Да ли сарађујете с локалном самоуправом и како? Да ли сте задовољни сарадњом?

    Од Општине Сента смо добили средства у износу од читавих десет хиљада динара.

    Да ли постоји сарадња ваше Организације с неким из иностранства?

    Не, такву сарадњу не остварујемо, осим сарадње с удружењима из Републике Српске. Редовно се дружимо с борцима из Требиња.

    Да ли сарађујете с другим удружењима? (СУБНОР, Организација резервних војних старешина, Удружење војних пензионера…)

    Сарађујемо са сличним удружењима из других средина у Србији, рецимо из Београда, Земуна…

    Како оцењујете положај ратних војних инвалида у Сенти и у Србији? Који су највећи проблеми ратних војних инвалида?

    Инвалиднина коју примају ратни војни инвалиди се креће од пет и по до сто десет хиљада динара месечно.

    Међутим, ратни војни инвалиди у Сенти немају никакве повластице, за разлику од многих других локалних самоуправа у Војводини.

    Која права, погодности и повластице могу да остваре ратни војни инвалиди у Србији и у Сенти?

    Ми у Сенти више не остварујемо никакве повластице. Раније смо могли код лекара преко реда, сада више не.

    Колико ратних војних инвалида живи у Сенти? Колико, од њих, је запослено, колико у пензији, а колико је незапослених?

    У Сенти живи дванаест ратних и мирнодопских војних инвалида. Нису запослени, нити су у пензији. Имају право на накнаду у висини просечне зараде у покрајини, што сви користе.

    Како би се могао унапредити положај ратних војних инвалида, у Србији и у Сенти?

    Оно што би сигурно могло бити лако учињено, јесте прилагођавање режима коришћења бесплатног боравка у бањама потребама и могућностима ратних војних инвалида.

     

    Подстакнути речима нашег саговорника, распитали смо се да ли ратни војни инвалиди и борци ратова деведесетих година прошлог века остварују било какве повластице, и у Сенти и у другим војвођанским срединама.

    Врло користан извор података нам је представљао Акциони план за побољшање положаја ратних ветерана односно учесника оружаних акција после 17. августа 1990. године и рата 1999. године, који је донела Покрајинска влада Војводине октобра 2017. године.

    Како у Акционом плану стоји, већина локалних самоуправа у Војводини није заборавила ратне војне инвалиде и борце, своје суграђане, као ни породице палих бораца. Како у ком месту, добили су различите повластице – бесплатно паркирање, бесплатно коришћење јавног превоза, бесплатан јавни превоз за децу инвалида и палих бораца и слично. Има и занимљивих видова повластица. У Бечеју, ратни инвалиди и борци могу да добију бесплатну риболовачку дозволу. У Кули, имају попуст приликом регистрације моторних возила. У Новом Саду – бесплатан улаз на купалиште Штранд.

    Само једанаест локалних самоуправа у Војводини није предвидело никакве повластице за ратне војне инвалиде и ратне ветеране, а међу њима је и Сента. У Општини Сента, нема никаквих повластица за ратне војне инвалиде ни у области образовања, здравства, нити културе.

     

    О положају ратних војних инвалида, али и о положају инвалида уопште, распитали смо се у Центру за социјални рад у Сенти. Дочекала нас је Љубица Николић Варикиос, директор Центра, дипломирани психолог с радним искуством стеченим и у области социјалне заштите и у школству.

    Која права и повластице могу остварити инвалиди рада и ратни војни инвалиди у Центру за социјални рад у Сенти?

    Инвалиди, уопште, код нас остварују право на помоћ и негу другог лица, уколико нису пензионери. (Пензионери исто право остварују код Фонда ПИО.)

    Инвалиди који имају телесно оштећење од 100% или телесно оштећење од 70% или више, а по два основа, добијају увећану накнаду за туђу негу и помоћ. Пензионери добијају, преко Центра, разлику од онога што остваре код Фонда ПИО до пуног износа, а остали корисници добијају читав износ преко Центра.

    Тренутно, у Општини Сента, увећану накнаду за туђу негу и помоћ добија 56 пензионера и 73 друга лица.

    Као и сви грађани, уколико се нађу у стању изненадне социјалне потребе, и ратни војни инвалиди и инвалиди уопште, добијају једнократну новчану помоћ од локалне самоуправе, у износу до висине просечне зараде.

    Колико запослених има у Центру за социјални рад и има ли, међу њима, особа с инвалидитетом?

    Имамо осам запослених, а немамо запослених инвалида.

    Шта чини Центар за социјални рад Сента да олакша приступ особама с инвалидитетом својим просторијама и услугама?

    Сви улази у нашу зграду, које користе странке, опремљени су прописно израђеним рампама, тако да инвалиди у колицима могу да лако уђу у наше просторије.

    Имамо и тоалет за инвалиде.

    Када имамо одговарајућих сазнања, излазимо и на терен, у посету непокретним инвалидима.

    Сви запослени у Центру се служе знаковним језиком, мада нисмо имали прилике да га користимо у свом раду. (Иначе, сви запослени течно говоре српски и мађарски језик. То је услов да би неко овде радио.)

    Не користимо Брајево писмо, али се, до сада, није ни јавила потреба за тим.

    На који начин би, по вашем мишљењу, могло бити унапређено инвалидско осигурање у Републици Србији?

    По мени, треба проширити позитивну листу лекова, тако да одговарајући лекови буду доступнији инвалидима.

    Треба повећати и доступност центрима за рехабилитацију, тако да их инвалиди користе у већој мери. Инвалидима много значи коришћење бањских лечилишта.

    А у Сенти?

    Општина Сента нема ни једну лиценцирану услугу социјалне заштите. Новац се од државе може добити у сврху пружања услуга социјалне заштите, али за новац може да конкурише локална самоуправа која за то поседује одговарајући лиценцу.

    Нарочито би било потребно организовати помоћ старим и болесним лицима у њиховим домовима. Последњих година, много људи је из Сенте и околине отишло на рад у иностранство. Одлазе млади и радно способни, а остају старији грађани. Њима је потребна помоћ.

    У Сенти нема обезбеђеног дневног боравка за децу с инвалидитетом. Центар плаћа одлазак деце с инвалидитетом, њих петнаестак, у место Ходмезевашархељ у Мађарској, близу Сегедина, где постоји обезбеђен дневни боравак. У ту сврху се троши око триста хиљада динара месечно!

    Дневни боравак деце с инвалидитетом би се у Сенти могао организовати јефтиније. Треба обучити одговарајући кадар, за шта има могућности. Сваке године неко од просветних радника у сенти остаје без посла због смањеног броја ученика.

    Одлазак деце у дневни боравак у Мађарској плаћа Општина Сента преко Центра, али сваке године се испостави да нема довољно новца, па се додатна средства обезбеђују ребалансом општинског буџета.

    За личне пратиоце деце с инвалидитетом нема новца, иако је општинским одлукама предвиђено и њихово финансирање.

    Према ономе што износе наши саговорници, има простора за унапређење положаја инвалида уопште, па и ратних војних инвалида у Сенти. Зар је неопходно трошити новац на дневни боравак деце с инвалидитетом у месту удаљеном седамдесетак километара од Сенте, и то у другој држави? Зар се не може дневни боравак деце организовати јефтиније, а део новца потрошити на друге, сличне намене? Рецимо, на бесплатан паркинг за инвалиде у Сенти, у којој, у сваком случају, нема гужве на паркинзима.

    Сента, децембар 2019. године

    Љубомир Костић

    (Израду и објављивање овог текста је суфинансирала Општина Сента, у оквиру реализације медијског пројекта. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.)

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com