Društvo

Нестајање Србије: Раутово – село у околини Нишке Бање са пет становника које одумире

 

 

Раутово – село на свршетку свог живота

Раутово је село у близини Нишке Бање до кога се долази узаним, кривудавим и стрмим путом, асфалтираним, али пуним закрпа.

Када путник намерник стигне у село (путници ненамерници овде не долазе, село је ван било каквих важнијих саобраћајница), прво што види је спомен-чесма подигнута погинулима у Првом светском рату.

Двадесетак имена војника, подофицира и официра дочекују посетиоца и сведоче о некада насељеном и живом селу, које је могло да изнедри на десетине регрута.

Данашње Раутово готово да нема сталних становника.

На улазу у село, с леве стране, је сеоско гробље. Неколико новијих споменика стоји поред пута, али већи део гробља је зарастао у траву и шибље.

По сеоским сокацима куће од ћерпича, по нека још увек стоји неокрњена.

Већина кућа је почела да се урушава, а многима се познаје само место на коме су стојале по каменим темељима. Авлије зарасле у растиње, пале капије, сеоски дом напуштен – то је слика Раутова.

Видимо кућу у којој неко живи, па прилазимо домаћици у башти испод куће. Док заустављамо аутомобил, видимо и следећу кућу с великом дрвеном капијом на којој стоји натпис „Етно кућа“.

Становница Раутова, Вера Гутеша, говори нам о свом селу и животу у њему.

„Овде живим већ дванаест година. Прво сам боравила само преко лета у камп-приколици, а затим сам изнајмила ову стару кућу и њој живим преко целе године.“

Откуд ви у овом селу?

„Моја мајка је рођена у Раутову, у фамилији Живковић, а ја сам рођена у Нишу. Као дете сам често долазила код свог деде и бабе у Раутово и то су ми најлепши тренуци у животу. Касније сам четрдесет година живела и радила у Београду, и то у робној кући на Теразијама. Међутим, увек сам, бар неколико пута годишње, посећивала Раутово.“

Док разговарамо, примећујемо да доста аутомобила пролази сеоским сокаком.

„У Раутову сада живи, поред мене, само четворо људи у две куће. Најмлађи становник има око шездесет година.“

„С друге стране, део људи који су пореклом из овог села, долази током лета, одржава куће колико је то могуће и обрађује своју земљу. Махом су то становници Нишке Бање или нишких насеља која су близу Бање. Долазе ујутру и враћају се увече, готово нико не ноћи у селу.“

„Један комшија има стадо оваца у селу, а живи у Нишкој Бањи. Свако јутро долази пешице и увече се враћа на исти начин. То је сасвим могуће, Бања није далеко, само што је пут стрм. До Бање се пешице дође за око четрдесет минута, али у повратку треба сат и по.“

Како је живети у селу с пет становника?

„Овде постоји електрична енергија, и, сем тога, нема ничега више од достигнућа савремене цивилизације. Аутобуска линија не постоји, водом се снабдевамо из бунара и са извора.“

„У овом селу постоји нешто друго – ненарушена природа. Чист ваздух, чиста вода са чак три сеоска извора, мир и тишина су предности живота у Раутову.“

„Ми овде, иначе, не дозвољавамо себи да клонемо духом. Већ три године, на Духове, кроз село пролази литија.“

„Највећи проблем нам је крађа. Лопови стално проваљују у напуштене куће и краду ствари из њих. Што је најгоре, немају шта вредније да украду, али чине озбиљну штету.“

Како је зими? Када снег завеје пут, вероватно се не може стићи до села?

„За зиму се добро припремимо. Прибавимо дрво за огрев, спремимо зимницу и другу храну и тако презимимо.“

Наша домаћица нам показује мали етно музеј у суседној кући.

У три просторије старинске сеоске куће и у дворишту изложен је велики број предмета.

„Овај музеј је основао, у својој родној кући, Новица Ранђеловић, магистар економских наука и познати друштвени радник из Ниша.“

„Селу помаже Удружење љубитеља Раутова које има око сто чланова, око половине пореклом из овог села, а другу половину чине чланови са различитих страна.“

Како се овде живело у време вашег детињства?

„У то време, у селу је било знатно више становника. Народ је живео доста тешко.

Становници су се бавили земљорадњом, а доста њих је нашло запослење у Електронској индустрији и у другим предузећима и установама. Међутим, ни тада није било јавног превоза, па су радници махом пешице одлазили до Нишке Бање и натраг.“

„У селу и околини је тада било и доста кречана јер постоје налазишта кречњачког камена у близини.“

„Електрична енергија је у село стигла тек седамдесетих година прошлог века, када су се људи већ увелико исељавали.

Пут кa селу је асфалтиран још касније.“

Наша домаћица је тако добра да нам показује и некадашњу сеоску школу.

Зграда школе је пред рушењем, а налази се на месту идеалном за планинарски или ловачки дом.

„Ловци су нам чести гости“, каже госпођа Вера, „пре неколико дана је група ловаца прошла кроз село с великим одстрељеним дивљим вепром.“.

И тако остављамо Раутово, село које ће убрзо остати без сталних становника.

Испраћа нас глас пастира који ваби своје стадо недалеко од села.

Колико смо могли да видимо приликом своје кратке посете, Раутово би могло, бар у мањој мери, да се ревитализује.

Ако ништа друго, постоји могућност формирања садржаја везаних за ловни туризам, планинарење и боравак у природи.

Нарочито је значајна чињеница да се Раутово налази у близини туристичког центра Нишке Бање.

Грешке и пропусти које су чињени деценијама, као што је одсуство електричне енергије, јавног превоза, водоводне и канализационе мреже, не би смеле да се понављају и у наше време.

Поучан је пример села Срње код Рибарске Бање.

Срње је у много већој забити од Раутова, али је Срње данас посећено туристичко место из кога се становници више не исељавају.

Тако нешто би требало предузети и у Раутову код Нишке Бање.

Ниш,  јул 2018. године

Текст и фото: Љубомир Костић

(Израду овог медијског садржаја суфинансираo је Град Ниш. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају  ставове органа који је доделио средства)

 

 

 

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh