• Gradovi

    Razlike u stavovima, poglavlje 35 mač nad Beogradom

    Razlike u stavovima, poglavlje 35 mač nad Beogradom

    BEOGRAD – Među Srbima i Albancima na Kosovu i Metohiji prisutan je veliki jaz u shvatanju dogovora iz Brisela, te je potrebno informisati građane o rezultatima i značaju primene na njihove živote, a poglavlje 35 predstavlja „mač nad Beogradom“, složili su se učesnici panela „Kosovo 2016 – očekivanja i izazovi“ u okviru konferencije koju je organizovao londinski Ekonomist.

    Nenad Đurđević, koordinator Foruma za etničke odnose, ocenio je da je dobro što je došlo do otvaranja prvih poglavlja, kao i što su građani Srbije saznali šta sadrži poglavlje 35.

    „To je dobro za odnose Beogarda i Prištine, kao i za Srbe na Kosovu. Puno je bilo mistifikacije i dezinformacija u vezi sa tim poglavljem i procesom“, objasnio je.

    Đurđević je primetio i da su građani severa Kosova, i uopšte srpska zajednica na KiM malo i loše informisani o aspektima implementacije Briselskog sporazuma.

    Prema njegovim rečima, važno je i za kosovsku javnost da se to pojasni, jer protesti koji su usmereni protiv principa dogovorenih u avgustu u Briselu, pre svega protiv Zajednice srpskih opština, rezultat su neobaveštenosti.

    „Neobaveštena javnost neprijatelj je pregovaračima i normalizaciji odnosa“, uveren je Đurđević.

    Predsednik Društva novinara Kosova i Metohije Budimir Ničić ukazao je na iseljavanje Srba sa Kosova i Metohije, koje će se, kako je uveren, nastaviti i 2016.

    „Ne znam kako će svet izgledati iduće godine, ali kada je reč o Srbima neće nas zaobići brojni problemi. U moru tih problema mi Srbi na Kosovu imamo dva – problem sa Beogradom i drugi s Prištinom“, naveo je Ničić.

    Problem s Beogradom je, kako je objasnio, u tome što Srbi na Kosovu ne znaju šta im Beograd sprema u Briselu, jer u dijalogu ne učestvuju Srbi sa Kosova, a s Pristinom je problem što su Srbi samo na papiru ravnopravni.

    „Kosovo ima najbolje zakone o manjinama ali samo na papiru. Kada je zapošljavanje u pitanju manjinskim zajednicama pripada 10 odsto na papiru u javnoj adminstarciji, ali u realnom životu to je svega 3 odsto“, objasnion je on.

    Ničić je kazao da se krši i upotreba službenog jezika, te naveo da postoji problem sa prevodima na srpski jezik Ustava i zakona.

    „Ustav Kosova ima 930 grešaka na srpskom. Sedam ključnih zakona za srpsku zajednicu ima oko 5.000 grešaka u srpskoj verziji“, naveo je.

    Postoji, međutim, i treći problem, dodao je, a to je problem sa međunarodnom zajednicom, od koje se očekivalo da bude pozitivan primer, što vrlo često, tvrdi on, nije.

    „Afera u vrhu Euleksa nije rasvetljena, kao nijedan zločin nad Srbima od 1999. Šta da očekujemo od domaćih stručnjaka kada najbolje glave međunarodne zajednice nisu u stanju da garantuju bezbednost“, podvukao je on.

    Lider Srpskog pokreta otpora (SPOT) Momčilo Trajković, takođe, je rekao da ima utisak da beogradske vlasti i kosovski Srbi ne govore istim jezikom, te je pozvao Beograd da razmotri koje su strateške tačke Srba i srpske politike na Kosovu.

    „Plašim se da će na kraju, kada se sve sprovede, biti da je operacija uspela, ali će pacijent umreti. Narod nestaje. Slobodan Milošević je statusno izgubio Kosovo, a aktuelna vlast će „izgubiti“ narod, a time i teritoriju na kojoj žive Srbi“, upozorio je Trajković.

    Na drugoj strani, Adriatik Keljmendi sa Koha televizije rekao je da se nada da se iduće godine neće ponoviti ono što je bilo u ovoj, kao što je bila borba između Beograda i Prištine oko članstva Kosova u UNESKO.

    Prema njegovim rečima, iduća godian je najpovoljnije vreme za međunarodnu zajednicu da reši problem u vezi Kosova.

    „Kosovo je potpisalo S SP sa EU, a Srbija otvorila poglavlja. To je prilika koju Brisel, Berlin i Vašington treba da iskoriste za rešavanje preostalih problema na Balkanu i napredak u dijalogu“, poručio je on.Keljmendi kaže da se Albanci plaše da bi ustupci u dijalogu mogli da ugroze funkcionalnost njihove države i miniraju šanse za članstvo u EU.

    Gentiana Begoli sa radio televiziji Kosova (RTK) rekla je da bez obzira „što u Srbiji smatraju da je Kosovo nastalo na nepravedan način, kosovski Albanci misle da je to njihova država“.

    Begoli je ocenila da je ponosna što je građanin „mlade države“ u kojoj nema međuetničkih incidenata.

    „Nisam skeptična kada se radi o manjinama. U poređenju sa vremenom kada sam ja bila đak i kada smo odlazili po privatnim kućama da učimo, Srbi sada idu u normalne škole“, kazala je ona.

    Takođe, kako je rekla, RTK ima četiri kanala, od kojih je jedan posvetio manjinama, među njima i srpskoj.

    Analitičar Branko Radun ocenio je da je poglavlje 35 dodatno breme Srbiji i neka vrsta mača koji visi nad glavom Srbije jer može uvek biti potegnut, odnosno utiče ne samo na proces evrointegarcije, već i status u međunarodnoj zajednici, dok je Valeri Hopkins iz BIRN-a ocenila da je zbog dijaloga u Briselu „razdor na Kosovu postao sve veći te da je vreme za delovanje“.

    Link Izvora

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com