Кратко је трајала америчка турнеја Новака Ђоковића. Порази од Филипа Колшрајбера (6:4, 6:4), у трећем колу и Роберта Баутисте (1:6, 7:5, 6:3) у четвртом, за степеник су бољи резултати него прошлогодишњи у Индијан Велсу и Мајамију, али свакако нису оно чему се први рекет света надао.
После двогодишње кризе у игри и готово невероватног повратка са три узастопне гренд слем титуле, на Вимблдону, у Њујорку и Мелбурну, циљеви нашег шампиона су се, природно, померили ка наставку тог низа на Ролан Гаросу. Тиме су и последњи мастерси на тврдим теренима уочи преласку на шљаку драстично изгубили на значају, али проблем је у томе како да се „одраде”, да то буде корисно за наставак сезоне. Јер, гренд слем турнири су само четири пута годишње, а време између њих мора да се расподели на припремне такмичарске мечеве нижег ранга.
Ђоковић, по свој прилици, није схватио озбиљност тог проблема и сада мора да преиспитује свој календар, из кога је недавно избацио Монте Карло (14-21. април). Наиме, ако остане при садашњем плану и почне сезону шљаке тек у Мадриду (од 5. маја) чекаће га идентична опасност такмичарске неспремности, као и уочи америчке турнеје, пре које је „постио” 40 дана.
Од јуче до почетка турнира у Мадриду је нових 40 дана. Још један такав „пост” значи да би за 100 дана, од краја јанура до почетка маја, одиграо само пет такмичарских мечева у синглу, са три победе и два пораза.
Какве год биле припреме, не могу да замене јаке такмичарске мечеве, а Ђоковић на америчкој турнеји није добио ни један са тенисерима из првих 80. Победио је 128. Фратанђела, 81. Томића и 83. Делбониса, а изгубио од 39. Колшрајбера и 25. Баутисте. Током целе ове сезоне, укључујући Доху и Мелбурн, играо је само два меча са првих 15, то су победе над Нишикоријем и Надалом у Мелбурну.
Без провере са најјачима чешће се дешавају такви пропусти у уводним колима, као што је изгубљен меч од Баутисте после 6:1 у првом сету:
– Честитам Роберту, успео је да направи велики преокрет. Ипак, ово је тип меча који једноставно нисам смео да изгубим. Заиста, било је превише прилика, превише пропуштених прилика.
Немоћ и бес у том мечу су пре свега резултат потцењивања сопствене неспремности. Ђоковић је навикао да убедљивим вођством на почетку слама вољу ривала, али Баутиста га је изненадио тиме што се, уместо предаје, нагло разбудио и остао будан и агресиван до последњег поена.
Природно је да нагли повратак на светски врх и четврто проглашење за најбољег спортисту света уљуљкају такмичара који је много пута недовољну спремност надокнађивао снажнијом вољом од ривала. Олако приступање америчкој турнеји одсликава и одсуство тренера Марјана Вајде у Индијан Велсу, кључног човека у бризи да Ђоковић буде максимално посвећен резултату. Још важнији ометајући фактор је могао да буде Ђоковићев ангажман у улози председника Савета играча Удружења тениских професионалаца. Одлука Савета играча да се смени досадашњи председник АТП, Британац Крис Кермод, дочекана је примедбама његових највећих ривала Роџера Федерера и Рафаела Надала, што је на Ђоковића усмерило лавину новинарских питања.
Још једном је наш тенисер морао да потврђује оно што су други видели пре њега:
– Било је много тога што ми је одвлачило пажњу са терена. Претпостављам да ме је то ометало, а нисам се ни укупно најбоље осећао на ова два турнира, али тако се учи, то је живот.
Иако ни једном речју није поменуо Федерера и Надала, западни медији су ову изјаву претворили у наслове „Зашто Ђоковић оптужује Федерера и Надала за шокантни пораз?”, или, даље: „Федерер и Надал нису криви за Ђоковићев губитак”.
На страну новинарски напади на које је одавно навикао, за Ђоковића је, пре свега, добро што се није повредио, као што се догађа физички неспремним спортистима. Међутим, и повреде ега, као што је други узастопни пораз од Баутисте, морају да се санирају. Прошао је наш ас много тежих тренутака из којих је излазио јачи, а то може брзо да се деси, иако је пред планирани успон форме на шљаци још збуњен ситуацијом:
– Надам се да ће бити све добро, видећемо. Одрастао сам на шљаци, иако резултати говоре да ми тврди терени највише одговарају. Оно што знам је да морам да играм боље него на ова два турнира.
Једна од кључних резерви самопоуздања за Ђоковића биће чврста позиција на врху светске листе, где му је до Ролан Гароса обезбеђено прво место. Надал дотле не може да достигне разлику од 2.345, пошто брани превише поена, а Зверев заостаје 5.030. бодова.
