НАЈРАДОСНИЈИ ДАН ЗА ЗАДРУГАРЕ ЈУГА СРБИЈЕ
Данас је у Палати Србија потписано још осам уговора за доделу бесповратних средстава Владе Републике Србије задругама.
Министар у Влади Србије Милан Кркобабић, задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа рекао је том приликом: „Пажљиво смо бирали чланове комисије и могу да кажем да је чине најеминентнији стручњаци, професори Кесеровић и Ковачевић, Никола Михаиловић, председник Задружног Савеза Србије, а сви они вођени академиком Драганом Шкорићем, председником Академијског одбора за село САНУ.
Уверени смо да је комисија донела прави избор и да задругарство Србије, уз ове подстицаје Владе, креће крупним корацима напред.
Важније од финансијских подстицаја је то што је дух задругарства пробуђен, десило се оно што је мало ко очекивао, а то је да је у неколико протеклих месеци у Србији основано чак 182 задруге“
Министар је нагласио како је у плану да средства која држава издваја за ову намену буду већа, али и да сами задругари убудуће учествују неким средствима како би и њихов допринос и ангажман у овом послу био значајнији
Подсећамо, новац се додељује у оквиру Програма подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Републике Србије кроз учешће државе у економско-финансијским подстицајима за оснивање нових задруга и инвестиционе пројекте постојећих задруга у 2017. години, нарочито у Нишавском, Топличком, Пиротском, Јабланичком и Пчињском управном округу.
Академик Драган Шкорић честитао је присутнима и изразио жељу да их у што скорије време види као јаке робне производне задруге којима ће се Србија поносити, али и да на крају читавог пројекта „500 задруга у 500 села“ Србија постане сасвим другачија, развијенија и образованија јер, према речима академика Шкорића, без знања нема ни прогреса.
Уговоре су потписале задруге „Сврљижанка“ из Сврљига, „Лужничко пиле“ из Бабушнице, „Пољаница тренд“ из Врања, „Стара појата“ из Димитровграда, „Грин Милк“ из Владичиног Хана, „Блачка блаце“ из Блаца, „Зелена Звезда“ из Лесковца и „Мед и Воће“ из Власотинца, заједно са председницима општина којима ова места припадају.
Градоначелник града Врања др Слободан Миленковић изразио је своје задовољство што је задруга из његове општине добила део средстава намењених задругама и истакао како је локална самоуправа Пчињског округа спремна да у сваком смислу снажно подржи иницијативу за оснаживање сеоских произвођача и за останак младих на селу.
Драгица Ристић, директорка задруге Сврљижанка, која постоји 4 године у Сврљигу захвалила је Влади Србије, министру Кркобабићу и локалној самоуправи што су препознали проблем југа и рекла како им предстоји још много труда и рада али да ће, са великим задовољством, имати производ из своје средине којим се поносе и на коме могу да зараде.
Ова задруга добијена средства уложиће у постројење за топлу прераду воћа, дестилерију и пољопривредну механизацију.
Братискав Живковић, директор новоосноване задруге „Лужничко пиле“ из Бабушнице рекао је да је ово управо подстицај који је био потребан да малим проиизвођачима да ветар у леђа и оснажи их у удруживању и у заједничком наступу на тржишту.
Ова задруга ће се бавити узгојем и прерадом живинског меса а средства добијена из програма искористиће за кланицу.
Задруге- императив опстанка села у региону
„Учинићемо све да задруге поново постану стожер села и да производ сељака постане роба“ поручио је Милан Кркобабић, министаp у Влади Србије задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа, на „Конференцији о међузадружној сарадњи земаља региона“ која се одржава данас у оквиру 12. међународног сајма „Етно хране и пића 2017“ под куполама београдског сајма.
„У 21.веку задруге, различите врсте кооператива уз трансфер технологије и знања јоснов су за опстанак села а и реална понуда младима код решења дилеме да ли остати или отићи“, виђење је министра који је још једном подвукао спремност Владе Републике Србије да, уз подршку еминентних стручњака из Академијског одбора за село САНУ, коначно да ветар у леђа задругарству на овим просторима.
Председник задружног савеза Србије Никола Михајловић је отворивши конференцију поздравио Михајла Аврамовића, праунука истоименог оснивача прве задруге, давне 1894. године, а који је већ следеће године основао и први Земљораднички Задружни савез.
На конференцији у свечаној сали Београдског сајма учествовали су и Милош Миловановић, представник Светског покрета за храну ФАО и Европске банке за обнову и развој, Хавијер Алварес, шеф економског одсека амбасаде Шпаније, представници амбасаде Италије, представник министарства пољопривреде као и велики број представника задружних савеза земаља из окружења.
Најављена је и посебна конференција задругара региона коју би иницирао сусрет представника Влада из региона који се баве проблематиком задругарства.
Министар је обишао сајам, у разговору са произвођачима чуо њихова искуства и истакао да је управо сада време да се у Републичкој скупштини али и локалним буџетима расправља о издвајању за ове намене јер ће наредне године за то бити касно и највероватније ћемо у сезони имати исте проблеме са малинарима и осталим произвођачима као и претходних година.
На овом четвородневном сајму скоро 400 домаћих и страних излагача представиће, кроз главни и пратећи програм, више од две хиљаде традиционалних и репрезентативних прехрамбених производа који су карактеристични за ужа географска подручја, а већина намирница израђује се ручно, од органски гајених сировина, по посебним рецептурама и у ограниченим количинама. На Сајму етно хране и пића који траје од 22-25. новембра представиће се и произвођачи опреме за чување и паковање прехрамбених производа.
Љ.П.
